Jelena Stojanović: Posle 25 godina strah me je da neće imati ko da upali sveću žrtvama na Kosovu

Parastosom u crkvi Svete Petke i na seoskom groblju u Lapljem Selu danas je obeležena 25. godišnjica stradanja u Livadicama kod Podujeva kada je u napadu na autobus "Niš ekspresa" život izgubilo dvanaestoro Srba.

Raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije su tog 16. februara 2001. godine, pod pratnjom KFOR-a, krenuli put Gračanice na zadušnice.

Preporučujemo

U mestu Livadice, nedaleko od Podujeva, u propustu ispod magistralnog puta bio je postavljen eksploziv koji je aktiviran u momentu kada je preko njega prolazio autobus "Niš ekspresa". Ubijeno je dvanaestoro, a ranjeno 43 Srba.

Jelena Stojanović, sestra stradale Mirjane Dragović, izjavila je da ne veruje u “njihovu savest” ni odgovornost, niti u to da će krivci da budu pronađeni.

"Ne živimo mi u nekoj iluziji ni kao porodica, čini se ni Srbi sa Kosova i Metohije, da će nešto ovde da se promeni. Ne verujemo mi u njihovu savest niti u to da će neka odgovornost da stupi i da će oni za sve naše žrtve da nađu krivce, ali smo svih ovih 25 godina od tada živeli sa nadom da će ovde uvek biti ljudi koji će moći da ih pomenu, koji će da upale sveću za njihovu dušu, da će u ovoj crkvi Svete Petke u Lapljem Selu da se drži pomen, jer nam je to jedino što nam je, očigledno, ostalo", rekla je Stojanović.

Ona je dodala da se posle 25 godina prvi put budi sa strahom da će Srba u AP KiM biti sve manje, kao i da su pritisci na naš narod na tom području sve veći.

"Samo me plaši ta činjenica da neće imati ko da upali sveću i da neće ima ko da održi pomen na Kosovu i Metohiji. Njihovu pravdu ne očekujem, ali je Božija uvek tu", navela je Stojanović.

Gordana Đorić, koja je bila u autobusu i preživela napad u Livadicama, rekla je da se seća svakog trenutka tog 16. februara 2001. godine.

"Mislila sam da će vreme učiniti da se neke stvari zaborave, da izblede, ali, nažalost, posle 25 godina dovoljno je samo da zatvorim oči, jasne su mi slike tog događaja i tog dana. Možda bi mi bilo lakše da sam bila tako povređena, da sam bila u nesvesti da ne vidim sve ono zlo koje sam videla tog dana. Nažalost, bila sam svesna i videla sam svu tu tragediju našu", kazala je Đorić.

Ona je dodala da ne može da razume da je neko bio toliko zao da postavi eksploziv i da ubije 12 nedužnih naših ljudi.

"Slike su jako prisutne i jako mi je teško da pričam o tome koliko god da vreme može da prođe, ali nikako, teško je. S obzirom na to da vidimo kakve se sve tragedije dešavaju i da niko ne odgovara zbog toga, nekako se nadamo samo u Boga. Drugačije, drugo nemamo. Ne smemo da zaboravimo, moramo stalno da pričamo o tome. Ja sam zahvalna što se organizuje parastos svake godine ovde i što opominjemo sve ostale da se takve stvari više ne događaju", istakla je Đorić.

Predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Kosova i Metohije, Ratko Popović, rekao je da je pre 25 godina na Kosovu i Metohiji nastao muk i teško beznađe u trenutku kada se dogodio napad.

Podsetio je da svake godine sa dužnim poštovanjem dolaze kako bi odali počast i potražili pravdu.

"Svetski moćnici ne znaju za bol običnog čoveka. Oni su prekinuli radost života na prostoru Kosova i Metohije, oni koji nemaju dušu niti znaju za stid i sram. Ovde su za nas najveća počast i čast, u stvari, opela i ovi pomeni žrtvama koje su oni ovde natamanjivali svojom besom, ohološću i bestijalnošću", istakao je Popović.

Vence su na grob stradale Mirjane Dragović položili predsednik opštine Gračanica Novak Živić i predsednik PO grada Priština Dejan Miladinović.

Poražavajuća je činjenica da je ovaj slučaj zatvoren, a da je jedinog osumnjičenog, Fljorima Ejupija, koji je u prvostepenom postupku bio osuđen na 40 godina zatvora, tzv. vrhovni sud Kosova oslobodio 2009. godine, usled nedostatka dokaza.

U zločinu u Livadicama ubijeni su: Sunčica Pejčić, Slobodan Stojanović, Živana Tokić, Mirjana Dragović, Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić, Dragan Vukotić, bračni par Snežana i Nebojša Cokić, kao i njihov dvogodišnji sin Danilo.

(Telegraf.rs/Tanjug)