Sela nam se gase, svi beže za Beograd! Srbija pada ispod 5 miliona građana? Ministarka o merama za natalitet

Srbija se suočava sa ozbiljnim demografskim izazovima koji zabrinjavaju stručnjake i širu javnost. Procene pokazuju da bi do sredine ovog veka broj stanovnika mogao pasti ispod pet miliona, dok jaz između rođenih i umrlih neprestano raste. Postavlja se pitanje: da li postoje mere koje mogu zaustaviti ovaj trend i da li finansijska pomoć, poput subvencija za prvi stan ili roditeljskog dodatka, može biti dovoljna da parovi odluče da imaju više dece?

O ovim važnim temama govorila je ministarka za brigu o porodici i demografiju, Jelena Žarić Kovačević, koja je gostovala u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, ističući ključne izazove i moguće strategije za očuvanje nataliteta i podršku porodicama.

Preporučujemo

“Napredak i dalje pokazuje da smo daleko od stope 2,1 za prostu reprodukciju, gde zavisi koliko je odluka o detetu danas materijalno motivisana, a koliko uticajem opšte društvene klime“, rekla je ministarka.

Finansijska podrška i roditeljski dodaci

Jelena Žarić Kovačević pojašnjava da je u proteklim godinama učinjen značajan napredak:”Povećali smo sa 1,31 na 1,62, što govori u prilog tome da smo dobre stvari uradili, ali za prostu reprodukciju potrebna nam je stopa od 2,1 da bismo mogli da kažemo da se više parova odlučuje na drugo dete. U ministarstvu imamo neke analize koje pokazuju da se parovi najteže odlučuju da imaju drugo dete. Već sa trećim i četvrtim detetom situacija je drugačija.

Postavlja se pitanje finansijskih stvari, ali i drugih faktora, kao što je približavanje institucija građanima, odnosno da institucije rade nove aktivnosti, donose nove mere i bave se drugim pitanjima u odnosu na prethodni period kada su se fokusirale isključivo na finansijske mere. Iz analize našeg roditeljskog dodatka može se zaključiti da je Srbija zaista među prvim zemljama u Evropi po visini roditeljskog dodatka.“

Prema ministarki, u 2025. godini za više od 113 hiljada porodica isplaćeno je oko 44 milijarde dinara za roditeljski dodatak.

“Kada kažete da za rođenje prvog deteta ide pola miliona dinara, a za drugo 600 hiljada, to sve prati i oprema za bebe - 7.500 dinara i 134 hiljade jednokratno. Međutim, akcenat bih stavila na veći novčani iznos. Za treće i četvrto dete imate preko dva i tri miliona dinara. Sada to nije samo novac, to je na 120 mesečnih rata, čime smo želeli da obezbedimo kontinuitet podrške, da država pruži pomoć koja traje 120 meseci i da toj majci i porodici obezbedimo stabilnu finansijsku podršku.“

Lokalni i republički izazovi

Međutim, kako ministarka ističe, finansijska podrška nije dovoljna da parovi lakše donesu odluku o drugom detetu.

“Vidimo razliku između republičkih mera i lokalnih, odnosno kako se republičke mere reflektuju na lokalne zajednice. Imate lokalne zajednice gde možemo reći da je stopa nataliteta dobra, deca se rađaju. Ima i lokalnih zajednica koje, pored republičkih mera, imaju fantastične lokalne inicijative koje bi trebalo da poboljšaju populacionu politiku i demografsku sliku, ali tamo deca ipak ne dolaze.“

Druge mere pored finansijskih

Ministarka naglašava da je za ozbiljan napredak neophodno kombinovati finansijske podsticaje sa drugim politikama:”To znači da pored mera finansijske prirode moramo da se fokusiramo i na druge aktivnosti. Neke od njih, u drugim zemljama, su u vrhu njihovih politika, a to je dostupnost informacija i institucija građanima, približavanje institucija ljudima. Zbog toga smo od januara 2026, ali i u 2025, radili na tome, a sada smo otišli korak dalje – pokušavamo da dođemo do porodica do kojih je teško dopreti, kako bismo ih uputili u prava koja imaju.“

Ministarka ističe da je u Lučanima situacija povoljna i da se u toj opštini rađa mnogo dece:

“Oni nemaju probleme koji se tiču stope nataliteta niti rađanja više dece. Imaju, međutim, neke druge izazove. To je razuđen kraj, sela su udaljena i do njih neko mora konstantno da dolazi, naročito zimi, kada su vremenski uslovi loši. Postoje porodice u teškom finansijskom stanju kojima je potrebna pomoć oko izgradnje, renoviranja kuća ili dogradnje mokrih čvorova, kako bi mogli da vode kvalitetniji život.“

Sa druge strane, lošija situacija je u Crnoj Travi:

”Opština sprovodi republičke mere i fantastične lokalne populacione inicijative, ali broj stanovnika opada i ljudi ne žele da tu žive. Predsednik republike, tokom jedne posete, uvideo je problem i država je odlučila da pomogne – sazidana je stambena zgrada namenjena porodicama koje bi se doselile, bračnim parovima i deci, kako bi mogli da žive u tom kraju.“

Ministarka je dodala i primer obrazovne infrastrukture:”Obišla sam školu u Crnoj Travi, napravljenu po principu internata, gde može da boravi, jede i spava 80-oro dece koja bi se tu školovala, bez novčane naknade. Malo je do svesti našeg društva – ljudi teže da iz Crne Trave odlaze ka Vranju, iz Vranja ka Nišu, iz Niša ka Beogradu. Malo je do svesti ljudi, a malo je i do države, koja na sistemski način mora da pristupi problemu i odredi kako će pružiti podršku ovakvim opštinama da se ne bi ugasile. Već sada možemo da govorimo o selima koja nemaju stanovnike - to je dva ili tri sela u Srbiji.“

Plan do 2035. godine

“U planu do 2035. godine naše ministarstvo zauzima veoma značajno mesto, pre svega zbog mera finansijske prirode o kojima sam govorila, a koje obezbeđuju sigurnost građanima i kontinuitet pomoći od strane države. Subvencija za kupovinu prve nekretnine po osnovu rođenja prvog deteta omogućava majci čije dete još nije napunilo godinu dana da konkuriše kod našeg ministarstva i dobije subvenciju u visini od 20% – odnosno 20 hiljada evra – za kupovinu stana ili izgradnju kuće.

Mnogo subvencija smo dodelili i za izgradnju kuća u manjim mestima poput Trgovišta i Ivanjice, gde su ljudi sagradili svoj dom i žele da ostanu u mestu u kojem su rođeni.“ - kazala je i dodaje.

“U narednih deset godina planiramo da dostignemo stopu fertiliteta od 2,1, odnosno prostu reprodukciju. Na nama je da preduzmemo mere koje će olakšati ljudima da se odluče na drugo dete, ali i da primenimo strategije koje nisu samo finansijske prirode. Rezultati će se videti kroz drugačiji pristup i ponašanje državnih organa i institucija prema građanima“ - objašnjava.

(Telegraf.rs/K1)