Spasao nas je hiperinflacije, a ovako je digao ekonomiju iz pepela: Na današnji dan preminuo je deda Avram

Na današnji dan 2001. godine preminuo je Dragoslav Avramović u javnosti poznat kao Deda Avram, bio je srpski i jugoslovenski ekonomista koji je ostao upamćen kao tvorac programa za zaustavljanje hiperinflacije 1994. godine u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Njegovo ime postalo je sinonim za monetarnu stabilizaciju i kraj jednog od najtežih ekonomskih perioda u savremenoj istoriji Srbije.

Obrazovanje i međunarodna karijera

Preporučujemo

Rođen je 1919. godine u Kraljevini SHS. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a potom se usavršavao u inostranstvu. Veći deo profesionalne karijere proveo je radeći u međunarodnim finansijskim institucijama, uključujući i Svetsku banku u Vašingtonu, gde je stekao značajno iskustvo u oblasti makroekonomije, razvoja i monetarne politike. Njegov međunarodni ugled i dugogodišnje iskustvo bili su ključni razlozi zbog kojih je početkom devedesetih pozvan da pomogne zemlji u dubokoj ekonomskoj krizi.

Hiperinflacija 1993. – ekonomski slom

Srbija je tokom 1993. godine prolazila kroz jednu od najvećih hiperinflacija u svetskoj istoriji. Novac je gubio vrednost iz sata u sat, cene su rasle vrtoglavom brzinom, a građani su plate dobijali u milijardama i trilionima dinara koji su praktično bezvredni već sledećeg dana. Ekonomski sistem bio je razorен sankcijama, ratovima u okruženju i nekontrolisanim štampanjem novca. Inflacija je u januaru 1994. dostigla astronomske razmere i pretila potpunim kolapsom privrede.

"Avramovićev program“ i novi dinar U januaru 1994. Dragoslav Avramović postaje guverner Narodne banke Jugoslavije i predstavlja program monetarne stabilizacije, poznat kao „Avramovićev program“.

Ključne mere bile su:

- Uvođenje novog dinara, vezanog za nemačku marku u fiksnom odnosu.

- Prekid nekontrolisanog štampanja novca.

- Uvođenje stroge monetarne discipline.

- Stabilizacija kursa i cena.

Rezultat je bio gotovo trenutan – hiperinflacija je zaustavljena u roku od nekoliko dana. Građani su prvi put posle dužeg vremena dobili stabilnu valutu i predvidivo tržište. Zbog smirenog nastupa, harizme i godina, narod ga je prozvao "Deda Avram“, doživljavajući ga kao simbol poverenja i sigurnosti u haotičnim vremenima.

Politički sukobi i odlazak

Iako je njegov program dao rezultate, Avramović je ubrzo ušao u sukob sa tadašnjim vlastima oko daljih ekonomskih reformi i stepena nezavisnosti centralne banke. Zalagao se za dublje strukturne promene, veću transparentnost i fiskalnu disciplinu. 1996. godine smenjen je sa mesta guvernera.

Kasnije godine i nasleđe

Nakon odlaska sa funkcije ostao je aktivan u javnom životu, učestvujući u ekonomskim debatama i kritikujući populističke mere. Preminuo je 2001. godine. Njegovo ime ostalo je trajno povezano sa zaustavljanjem hiperinflacije 1994. godine. U kolektivnom pamćenju građana Srbije, Dragoslav Avramović simbolizuje period kada je, u jeku ekonomske katastrofe, uveden red u monetarni sistem i vraćeno poverenje u novac.

Da li bi "Avramovićev model" danas uspeo?

Kada je Dragoslav Avramović 1994. godine zaustavio jednu od najvećih hiperinflacija u svetskoj istoriji, njegov program je delovao gotovo čudesno – inflacija je presečena, uveden je novi dinar vezan za nemačku marku, a poverenje u novac je obnovljeno za svega nekoliko dana. Međutim, pitanje koje se danas nameće jeste: da li bi isti model imao snagu i u savremenim ekonomskim okolnostima?

Šta je bio ključ uspeha 1994?

Avramovićev model počivao je na tri stuba:

Fiksni kurs – novi dinar bio je čvrsto vezan za nemačku marku.

Monetarna disciplina – zaustavljeno je nekontrolisano štampanje novca.

Psihološki efekat poverenja – građani su poverovali da država više neće obezvređivati njihovu štednju.

U tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji problem je bio jasan: hiperinflacija izazvana nekontrolisanom emisijom novca. Rešenje je, shodno tome, bilo striktno monetarno.

Današnja situacija je drugačija Danas Srbija nema hiperinflaciju. Monetarnu politiku vodi Narodna banka Srbije, koja funkcioniše u režimu kontrolisane inflacije i relativno stabilnog kursa dinara. Savremeni izazovi su drugačiji:

- Globalne inflatorne krize (energenti, rat u Ukrajini, poremećaji lanaca snabdevanja)

- Zavisnost od stranih investicija

- Javna potrošnja i budžetski deficit

- Geopolitički rizici

Inflacija danas uglavnom dolazi spolja, a ne iz nekontrolisanog štampanja novca kao 1993. Da li bi fiksni kurs danas bio rešenje? Avramovićev model sa čvrstim vezivanjem valute imao bi danas i prednosti i rizike. Potencijalne prednosti:

- Veća stabilnost kursa

- Jače poverenje investitora

- Manje valutnih šokova

Rizici:

- Gubitak fleksibilnosti monetarne politike

- Nemogućnost reagovanja na spoljne krize

- Opasnost po devizne rezerve

U savremenoj globalnoj ekonomiji, potpuno fiksni kurs može biti rizičan ako zemlja nema ogromne devizne rezerve ili snažan izvozni sektor. Šta je univerzalna vrednost "Avramovićevog modela“? Ono što je i danas primenljivo jeste filozofija:

- Stroga fiskalna disciplina

- Nezavisnost centralne banke

- Poverenje kao ključni ekonomski faktor

U tom smislu, "Deda Avram“ je ostavio model ponašanja, a ne samo tehničko rešenje. Kopiranje modela iz 1994. verovatno danas ne bi bilo potrebno niti potpuno primenljivo, jer Srbija nije u hiperinflaciji. Međutim, principi na kojima je počivao – monetarna odgovornost, kredibilitet institucija i jasnoća ekonomskih poteza – i dalje su presudni za stabilnost svake države. U vremenu globalnih ekonomskih potresa, možda nije potreban novi „šok program“, ali je svakako potrebna ista vrsta poverenja kakvu je Dragoslav Avramović uspeo da vrati pre više od tri decenije.

(Telegraf.rs)