Spremaš se za slavu, a svinja počinje da se prasi: Domaćica iz Srbije otkrila šokantnu istinu o životu na selu

"Koliko zapravo traje jedan dan žene na selu?" je pitanje koje retko postavljamo, a koje krije svu težinu opstanka seoskog domaćinstva

Odgovor na ovo pitanje dala je Rumena Milosavljević, domaćica iz sela Korman kod Aleksinca. Njene reči nisu samo opis svakodnevice, već svedočanstvo o „nevidljivom“ radu, to jest o onom koji se podrazumeva, koji se ne plaća, a bez kojeg bi život na selu stao.

Preporučujemo

Rumena ističe da je položaj nezaposlene žene na selu specifičan jer je njen teret ogroman, a društveno priznanje često izostaje. Njena izjava najbolje oslikava taj neprekidni balans.

- Žena na selu koja je nezaposlena nosi mnogo veći teret. Veliki teret, a to se ništa ne vidi. Ništa nije niti plaćeno, niti se vidi. Slabo poštuju taj naš rad. Jedan dan žene na selu otkad ustane, obuje čizme, radnu uniformu, to za mene pričam. Jedan obor, drugi obor, žuri, hrani, čisti koze, ovce, radno. Nema tu šta, tu ne može da se čeka, tu ne može "sutra ću". To ne možeš, to moraš. Kao i što ja čuvam svinje, prašenje, to sve moraš. Spremio si se da ideš na slavu, počela svinja da se prasi. Presvlači se, ulazi u obor, ide ko može. Ručak, deca... E, sad sve to moraš da postigneš. Moraš da balansiraš - otkrila je Rumena.

Njena priča otkriva ono što svi podsvesno znamo, ali retko na to mislimo. Priroda i stoka ne poznaju praznike, odmore niti planove. Čizme i radna uniforma su njena prva odeća, a obaveze u oboru prioritet koji se ne odlaže. Bilo da je reč o pripremi obroka za porodicu ili nepredviđenim situacijama poput prašenja svinja u trenutku kada se kretalo u goste, žena na selu je ta koja prva „uskače“ i rešava stvari.

(Telegraf.rs)