Pero iz Srbije tvrdi da je prevaren! Platio 3.000 evra za mladu iz Albanije, a dobio ono što "nije zamišljao"

U malom gradu na jugozapadu Srbije, gde se vesti šire brže od lišća što vetar nosi niz reku Lim, dogodila se priča koja je u rekordnom roku postala glavna tema kafana i pijaca. Pero Milovanović (pravo ime ostaje anonimno), 50-godišnji neženja iz Priboja, odlučio je da „reši svoju sudbinu“ na način koji se poslednjih godina sve češće viđa u ovim krajevima – uplatom za mladu iz Albanije.

Kako je Pero čuo od prijatelja, mnogi muškarci njegovih godina iz Srbije oženili su devojke iz Albanije, dobili decu i pronašli porodični mir. I on je želeo da okuša sreću, a najveći pritisak dolazio je od njegove majke:

Preporučujemo

- Sine, kad ću ja dočekati unuče? Šta će ti sve ovo, kad nemaš s kim da podeliš?

Na preporuku rođaka, Pero je kontaktirao posrednika iz sela kod Tutina. Posrednik mu je obećao da će pronaći „lepu, vrednu i poštenu Albanku, koja će biti dobra žena i domaćica“:

- Pero, veruj mi, imam najbolju za tebe. Ove devojke nemaju mnogo zahteva, samo da ih lepo tretiraš i da se poštuje dogovor. Ova što ti predlažem je mlada, dobra i nećeš se pokajati.

Pero je uplatio 3.000 evra, iako nije video ni sliku devojke, niti je razgovarao sa njom. Nadao se najboljem.

Kada je došao trenutak upoznavanja, Pero se obukao najbolje što je imao: ispeglana košulja, pantalone sa svadbe sestrine ćerke, i malo parfema od rođendana. Srce mu je ubrzano kucalo. Automobil sa albanskim tablicama stigao je pred njegovu kuću. Izašli su posrednik i mlada – ali Pero je u prvom trenutku zanemeo.

Pred njim nije stajala mlada devojka, već žena u kasnim četrdesetim, niskog rasta, punačka i s neveselim pogledom. Njena odeća bila je skromna, a izraz lica nimalo prijateljski. Posrednik je rekao:

- Pero, ovo ti je Mirsada.

Pero je zacrveneo:

Ali… Ti si rekao da je mlada…

Mirsada nije razumela njegove reči, ali je njeno držanje jasno pokazivalo samopouzdanje. Pogledala je kuću, zatim Perina, i obratila se posredniku na albanskom. On se samo nasmejao:

- Kaže da je umorna od puta i da bi volela da se odmori. Pero, nema šta da se premišljaš, ovo je to.

Pero je osetio paniku. Dao je 3.000 evra, a pred njim stoji žena koja ne liči ni na šta što je zamišljao. Pokušao je da se izvuče:

- Slušaj, ovo nije ono što sam očekivao. Mislim da je došlo do neke greške…

Posrednik je hladno odgovorio:

- Pero, nema greške. Dogovor je dogovor. Ako je nećeš, novac se ne vraća.

Mirsada je podigla obrvu, prekrstila ruke i oštro rekla:

- Ne želim da ostanem gde nisam dobrodošla, ali želim da znam kako ćeš mi vratiti čast.

Pero je osetio da mu se svet vrti. Da li da ostane sa ženom koju ne želi, ili da pokuša da vrati novac? Svaka opcija mu se činila lošom.

Vesti o „mladoj“ brzo su se proširile. Komšije su dolazile da vide situaciju, neki su se smeškali, dok je njegova majka očajno vrtela glavom:

- Sine, rekao si da si pametan čovek. Ovo nije trebalo da radiš.

Na kraju, Mirsada je sama odlučila – sela je u auto i vratila se kući. Pero je ostao bez neveste i bez novca:

- Nikad više neću da radim ovakve stvari! - – ponavljao je u kafani zureći u čašu rakije.

Njegovi prijatelji su odmahivali glavom:

- Pero, Pero… skupo si platio ovu lekciju.

Nekoliko dana kasnije, Pero je otišao u selo kod Tutina da pronađe posrednika:

- Slušaj, prijatelju, prevaren sam! Ili mi vraćaš pare, ili ćemo drugačije da rešimo! – preteći pesnicom.

Posrednik je smireno odgovorio:

- Pero, šta da ti kažem? Dogovor je bio, a ti nisi hteo ženu. Ja sam samo posredovao, a Mirsada se vratila kući. Nema nazad.

Pero je shvatio nemoć i bes – jedino što je ponio nazad u Priboj bilo je gorko iskustvo. Ljudi su se kikotali:

- Evo ga, Pero koji je platio 3.000 evra nizašta!

Da pobegne od ruganja, Pero odlazi kod rođaka u Beč. Tamo se zaposlio na građevini i upoznao Nadu, Bosanku koja je radila kao kuvarica. Bez posrednika, bez dogovora – samo prirodno poznanstvo i iskrena emocija.

Godinu dana kasnije, vratio se u Priboj, ali ne sam – doveo je Nadu, ženu koja je razumela njegove neuspehe i želela da započne novi život sa njim. Seljani su se čudili:

- Pero, znači ipak si se oženio?

- Jesam, ali ovaj put kako treba! – rekao je sa osmehom.

- Naučio sam lekciju – prava ljubav se ne kupuje.

(Telegraf.rs/Blic žena)