Marko svakog dana prelazi 70 kilometara po planini da bi troje dece moglo da ide u školu u Tovrljanu

Marko Čikarić svakodnevno prelazi 70 kilometara po nepristupačnom terenu kako bi obrazovao svoja tri đaka, ali i doneo lekove i nadu meštanima zabačenog sela Tovrljane.

U vremenu kada se uspeh često meri materijalnim dobitkom, priča o Marku Čikariću, učitelju izdvojenog odeljenja Osnovne škole "Svetislav Mirković Nenad", podseća nas da se najvrednije lekcije ne nalaze u udžbenicima, već u delima. Marko nije samo prosvetni radnik; on je vozač, kurir, komšija i najbolji prijatelj svojim đacima i meštanima na surovim obroncima Radan planine.

Preporučujemo

Svakog jutra, Marko seda u svoj vremešni "golf" i kreće u borbu sa lošim makadamom i nepredvidivim vremenskim prilikama. Dnevno pređe između 70 i 80 kilometara kako bi stigao do škole u Tovrljanu, koja je ponovo otvorena 2015. godine. Put je trenutno u katastrofalnom stanju, a Marko ističe da mu je ovo već peti automobil koji koristi u poslednjih jedanaest godina, jer vozila prosto stradaju pod teretom neprestanih rupa i uspona.

Zimi se situacija dodatno komplikuje jer snežni smetovi često odseku selo od ostatka opštine Prokuplje. Kada je dolazak do same školske zgrade fizički neizvodljiv, nastava se seli u digitalni svet, ali čim se ukaže prva prilika, Marko je ponovo na putu. Leti se učionica menja prirodom, pa đaci o biljkama i životinjama uče šetajući kroz selo, čuvajući tako vezu sa svojim krajem.

U mestu gde je prva prodavnica udaljena deset kilometara, a gde se dešava da struje nema i po mesec dana nakon nevremena, Marko je postao desna ruka svakog domaćinstva. Njegov gepek je uvek rezervisan za namirnice i lekove koje donosi starim i nepokretnim meštanima kojima čak ni hitna pomoć ponekad ne može da priđe. On naglašava da mu ništa nije teško i da daje svoj maksimum kako bi ovo mesto opstalo.

Roditelji đaka, koji se pretežno bave poljoprivredom i stočarstvom, ne kriju zahvalnost. Povratnici iz Beograda, koji su odlučili da svoju budućnost grade u Tovrljanu, ističu da im Markovo angažovanje oko prevoza dece znači sve, jer sami ne bi mogli da usklade rad na imanju sa školskim obavezama mališana. Deca ga obožavaju, a ta uzajamna ljubav i podrška zajednice su ono što ga motiviše da nastavi dalje.

Iako priznaje da u mladosti nije planirao da postane učitelj, Marko je vremenom zavoleo svoj poziv i danas ga smatra najplemenitijim poslom na svetu.

(Telegraf.rs)