Umrla Dobrila Smiljanić

Dobrila Smiljanić (91), modna kreatorka i organizatorka domaće radinosti, najpoznatija po džemperima iz Sirogojna, preminula je sinoć u ovom selu na Zlatiboru.

Dobrila će biti sahranjena u Sirogojnu.

Preporučujemo

Od Dobrile se na društvenim mrežama oprostio Mića Nikolić, fotograf Bazara, njen nekadašnji kolega.

"U večna sećanja preselila se Dobrila Smiljanić, žena koja je stvorila modu Srbije kroz Sirogojno pletilje. Živela je skromno, radno i pošteno. Draga naša Dobrila, počivaj u miru i neka ti je laka zemlja", napisao je Nikolić..

"Sinoć nas je napustila Dobrila Smiljanić, žena, koja je tvorac brenda Sirogojno, koja je Sirogojno stavila na svetsku mapu, ali i dovela svet u Sirogojno. Dobrila je bila mnogo više od modne dizajnerke. Bila je vizionar i njen doprinos emancipaciji žena u Srbiji je ogroman. Omogućila je hiljadama žena sa sela da postanu ekonomski nezavisne, da rade, a da ne napuštaju svoju porodicu i dom. Sledeći njene puteve, negovaćemo uspomenu na nju. "Kolektiv Sirogojno Company", naveli su u objavi.

Dobrila Smiljanić je rođena u Radobuđi kod Arilja, 5. septembra 1935. godine.

Novembra 1962. dolazi na Zlatibor, tu sreće školskog druga Bora Krejovića, inače lekara koji je poziva da sa njim krene (i usput obiđe porodicu Smiljanić) na izložbu ženske radinosti u Sirogojnu, prenosi B92..

Na poziv prote Smiljanića i drugih uglednika odmah se uključuje u organizaciju ženske radinosti, pretvara Veliku salu Zemljoradničke zadruge u ambijent stare srpske kuće sa preko 2000 ručnih radova žena iz Sirogojna i okoline.

Po modelu Rajke Borojević koja je organizovala tkačku zadrugu žena Dragačevskih sela, Dobrila dolazi na ideju da organizuje pletilje sa Zlatibora u zadrugu Zlatiborka.

Sirogojno džemperi su nastajali tako što bi Smiljanićeva najpre nacrtala motiv na papiru, koje je birala stilizovanjem elemenata panorame zlatiborskih predela. Nakon toga bi se na mašini sašio džemper u punoj veličini a motivi na njemu bili izvezeni. Takav džemper bi se delio grupama žena (žene iz istog zaseoka) kao mustra (uzorak).

Smiljanićeva menja repromaterijal odnosno umesto oštre zlatiborske vune počinje se koristiti mekanija uvozna vuna iz Islanda i Australije. Promena vune omogućila je proširenje proizvodnog asortimana na prsluke jakne i kapute.

Tokom 1970-ih i 1980-ih godina kataloge njenih kolekcija radili su ugledni magazin Vog i kao i modna kompanija Prada.

(Telegraf.rs)