Šok ispovest Srbina koji na OnlyFans zarađuje 2.500 evra: Glumi devojku, otkrio GROZNE zahteve muškaraca

Dolazak digitalnog doba doneo je novine kakav ljudski um nije mogao zamisliti do pre nekoliko decenija. Sa tom tehnološkom revolucijom, pojavili su se i novi oblici zabave, kako "mainstream", tako i one o kojoj se ne govori često, već je ograničen u tajnosti privatnog prostora.

Od svog nastanka, 2016. godine, sajt "OnlyFans" je doslovno osvojio internet. Samo prošle godine, kreatori na tom sajtu su zaradili više od 2.5 milijarde dolara, uglavnom na pravljenje video sadržaja za odrasle. Zbog te hiperprodukcije, kreatori, odnosno modeli, na tom sajtu ne mogu (i/li ne žele) interakciju sa svojim pretplatnicima. Stoga, agencije u kojima ti modeli rade organizuju novu vrstu posla, a to je četovanje.

Preporučujemo

Sagovornik naš ekipe, mladić koji nam se predstavio nadimkom "Golub" (pravo ime poznato redakciji) je upravo jedan od tih "četera". Naime, on se dopisuje sa pretplatnicima u ime "OnlyFans" modela, a za to dobija naknadu od agencije. U poslednjih pet meseci je radio za čak tri agencije.

Njegova trenutna plata iznosi više od 2500 dolara mesečno, a radi pet dana nedeljno, po osam sati.

Prema njegovim rečima, njegov posao je samo jedna u nizu usluga. Ljudi svojevoljno dolaze na sajtove, traže sadržaj za koji daju novac, te taj sadržaj dobiju. Kako kaže, nema nikakve prisile. On je to uporedio sa prodavcem cigareta.

- Reklama za prvu agenciju u kojoj sam radi0 mi je iskočila na Instagramu, kada sam gledao storije. Pisalo je nešto otprilike "tražimo četere, posao onlajn, plata fiksna". Mislim da je bila 1.200 evra. Ušao sam i prijavio sam se - objašnjava Golub za našu ekipu.

Dodao je i da u početku nije znao šta je tačno u pitanju. Ipak, prethodna iskustva drugih koji su zaradili pozamašne svote baveći se ovim poslom je bio dovoljan razlog da se ipak oproba.

- U početku nisam znao šta je u pitanju. Kasnije sam čuo od druga da neki njegovi poznanici rade taj posao i da oni mogu da zarađuju do 3.000 evra mesečno, ali kao njima taj posao gadan. Meni je taj razlog, iskreno, bio glup. Ti pretplatnici bi našli neki drugi način da se zadovolje. Ja sam upao u tu malo slabiju agenciju, jer nisam imao prethodnog iskustva - objasnio je.

Proces zapošljavanja u jednoj od takvih agencija je prilično brz, ali kandidati moraju da ispune neke određene uslove.

- Razgovora za posao nije bilo. Svaka agencija radi na isti način. Daju ti testove koje polažeš; radiš internet test, radiš test kucanja, provere tvoj engleski i posle toga samo ide tvoja lična karta, verifikacija na nekom sajtu da provere da li imaš 18 godina, pošto moraš da imaš 18 da bi radio. I posle toga upadaš u priču, gledaš kako trener kuca i to je to, postaviš neko pitanje ako imaš, posle toga ti radiš test i upadneš - rekao nam je Golub.

Upozoravamo da su fotografije u galeriji eksplicitnog sadržaja i mogu biti uznemirujuće.

Radno vreme varira i zavisi od dogovora između agencije i zaposlenog.

Više od 1.200 evra samo za 4 radna vikenda

- U toj prvoj agenciji je postojala opcija raditi radnim danima, smena od osam sati. Uglavnom je bilo po britanskom vremenu, po našem vremenu bi bilo od sedam do tri popodne, odnosno njih od šest do dva. Ja sam radio vikendom, što je bila smena od 12 sati, od sedam do sedam. Ja mislim da mi se više isplaćivalo. Za taj vikend je plata bila 800 evra i plus 1% od svega što prodam. Postojala je i mogućnost uzimanja prekovremenih smena, koje su plaćene duplo i onda sam zato uzeo vikend prekovremeno da bih imao duple dnevnice. Na kraju meseca bih imao oko 1.100-1.200 funti (1.270-1.385 evra) - otkrio nam je.

Istakao je da nemaju sve pozicije fiksnu platu. Mnogi "četeri" rade na procenat, naročito oni sa iskustvom, što im omogućava da dođu do veće zarade. Pored toga, ova dva modela rada se razlikuju i u praktičnom smislu. Ipak, nevažno od dinamike zarade, zaposleni se susreću sa istim stvarima, koje prosečna osoba ne viđa često, a kamoli svaki dan.

- Kada radiš na procenat, moraš sve da kucaš sam, ali na ovima što su fiksne plate uglavnom koriste programe za skraćenice koje sam kasnije sam napravio i sebi. Uglavnom ti ukucaš skraćenicu on ti ispiše sve. Ja sam kucao skraćenice, pošaljem bundle (skup videa i slika koje se otključavaju nakon uplate). Šta prodam, prodao sam, nisam nešto ni obraćao pažnju. U suštini, šokirao sam se koliko su ljudi lobotomizovani na tom sajtu. Nisam razmišljao o tome šta radim. Nisam niti bio srećan niti tužan kada neko kupi ili ne kupi. Osećao sam se kao mesar koji prodaje meso u prodavnici. Ništa specijalno. Kasnije kad sam prešao da radim na procente u drugim agencijama, tad je već krenulo da ima malo više emotivnog ulaganja u to zato što moram da razmišljam o tome šta će njega da natera da kupuje, jer direktno zarađujem od toga koliko prodam - iskren je Golub.

Iako ovaj posao ne zahteva fizički napor, on to nadoknađuje povećanim psihološkim naporom. Golub, kao i njegove kolege, moraju sa svakom mušterijom da razgovaraju kao da su jedini.

- Oko 50 ljudi se prosečno po modelu pretplati u toku jedne smene. Jednom izvukao podatak i otprilike 150 do 200 ljudi ti se javi u toku jedne smene. Zavisi od modela i zavisi od toga da li model ima besplatnu pretplatu, jer onda svako može da upadne i da piše sa tim modelom, ili ima pretplatu koja je na 4-5 dolara mesečno, onda već dođu oni koji su planirali da potroše novac ili kupuju direktno sa OnlyFans sajta od tog kreatora ili dođu zapravo da pišu sa tobom da bi ispunili neku svoju fantaziju.

Interesovalo nas je i ko su ti ljudi koji se javljaju i pretplaćuju na "OnlyFans" modele. Cifre koje oni uplaćuju su ponekad, u nedostatku bolje reči - basnoslovne.

Potrošio 120.000 dolara na jednu devojku 

- Većina su Amerikanci. Ima i ostalih, a ima i naših. Većina njih su normalni ljudi koji imaju normalne poslove. Nisu ljudi koji sede kod kuće po ceo dan i ne rade ništa. Imao sam vozače kamiona, imao sam ljude koji rade u sajber bezbednosti, programere, svakakve ljude koji u jednom trenutku postanu kitovi na ovim sajtovima i plaćaju. Najviše što sam ikada video jednog korisnika da je potrošio na jednog modela je bilo oko 120 hiljada dolara - ispričao je.

Kitovi su, prema Golubovim rečima, ljudi koji izdvajaju velike svote novca za jednog specifičnog modela. Onda je objasnio i zašto su spremni da izdvoje tolike svote. Postoje određena očekivanja koja moraju da budu ispunjena, i pretplatnici, odakle god da dolaze i ko god da su, manje-više funkcionišu po istom šablonu koji su Golub i ostali iskusni "četeri" davno odgonetnuli.

- Oni plaćaju fantaziju. Oni su tu zato što je to lako dostupno. To su generalno ljudi koji po nekim normalnim standardima ne mogu da ostvare normalnu komunikaciju sa osobom. Ti prolaziš kroz, sa ozbiljnijim agencijama, kroz čitav niz treninga da bi ti mogao da održavaš konverzaciju sa njima. Postoje neka generalna pravila i on ne ume da ti postavi pitanje. Ti ako ga pitaš kako mu je prošao dan, on kaže "ništa specijalno". On je tu došao sa jednim ciljem, i ja sam tu sa jednim ciljem da on kupi i da on obavi to zbog čega je došao. Neverovatno je, pošto su nekad toliko nesposobni da komuniciraju. Oni sede i pišu sa 20 tih modela u isto vreme, a 20 modela kontroliše 20 različitih agencija. On će pisati sa onom osobom sa kojom je najlakše pisati. Moraš da budeš i zabavan i da ga pitaš neka lična pitanja - istakao je.

Kada su razgovori sa pretplatnicima u pitanju, cilj je da razgovor bude konzistentan, a "četeri" imaju načine da nastave razgovor tamo gde je poslednji put stao.

- Svaki od četova ima u desnom donjem uglu da zapiše notes o fanu, da bi mogao i lakše da kontroliše druge četove. Znači, kada se istakne neki lični detalj koji mu je jako bitan, da mi možemo da znamo kako da pišemo sa njim, to se zapiše u taj notes i svaki put kada drugi "četer" otvori čet sa tim fanom, on može da vidi šta se tačno dogodilo - kazao je.

Izjavio je i da postoje određene granice, odnosno teme koje su zabranjene po pravilima agencije. Neke stvari se tolerišu pod određenim uslovima, ali svaki razgovor mora biti strogo kontrolisan.

- Nikad ne odaješ informacije o modelu, osim ako nije apsolutno neophodno. On mora da razvije svoju fantaziju da bi mogao da razvije tu parasocijalnu vezu. Ako on priča o tome kako voli da pešači, onda "idemo na pešačenje", ti mu pišeš o tome. Ako voli automobile, kažeš mu "onda se trkamo" i tako dalje. Nikad ne pokrećeš prvi "dirty talk" ili tako perverzno da pričaš, uglavnom pustiš njega. Svi misle da oni dođu tamo da bi oni kupili pornografiju, oni su tamo da bi imali to neko devojačko iskustvo sa devojkom koja ne postoji uopšte. Krene taj perverzni razgovor, kada konačno kupe tu pornografiju i tako dalje, oni ne razmišljaju u svojoj glavi "ova devojka je onlajn prostitutka", nego razmišljaju "ovo je normalna devojka kojoj sam ja napravio da se ona ponaša ovako, svaka mi čast". I sada se osećaju kao ono muškarci u suštini. Agencijama je specijalizacija da oni uspeju da iskoriste te usamljene muškarce. "Napaljenom" usamljenom Amerikancu ništa nije tabu. Ako je on pisao kako mu je, na primer, mačka umrla u utorak, a ti ga opet pitaš za to u petak, jer si zaboravio ko je čovek uopšte, njega ne zanima, on je tu takođe sa jednim ciljem i što se pre prebacite na to, to ti brže zarađuješ a on brže odradi to što je došao - konstatovao je Golub.

Fantazije koje ljudi imaju su raznolike, ali za sve postoji granica, te tabu fetiši postoje.

- Ima bolesnih fantazija, naravno. Međutim, većinu njih ne možeš da pišeš u tim agencijama. Ako je nešto vezano za krv ili izmet i urin, te stvari su tabu i nije u skladu sa pravilima, ne samo agencije nego samog OnlyFans-a. Inače da je moguće, agencije bi to odmah uvele da bi mogli da zarade još više. Generalni fetiši koji imaš svi su uglavnom tražili anal, vole dosta "Boy-Girl". To je obična pornografija i samo žele da vide tu devojku. Ima nekih koji se baš vežu za tu devojku pa traže solo sadržaj. Retko ko voli devojku na devojku, odnosno lezbejsku pornografiju. Stopala su dosta veliki fetiš - dodao je Golub.

Dodao je i da postoji određena vrsta sadržaja koja je karakteristična za sve modele. Naravno, kako nam je rekao, "četeri" imaju apsolutnu kontrolu nad četom i u tim slučajevima.

- Svaki od ovih modela ima nešto što se zove „d**k review“. To je da njima fan pošalje sliku penisa i plati napojnicu, da ona njemu snimi video gde ona ocenjuje to što je na fotografiji. Naravno, kao i svaki video na toj platformi, nijedan video nije snimljen za tog fana, već je snimljen prethodno. I tih 20 ljudi šalje isti taj "d**k review", gde devojka kaže neke generične stvari kao: „A, sviđa mi se, nije loše, ja baš volim ove prosečne, malo veće, malo ovakve, malo onakve.“ Neke stave čak i po kategorijama – kao, ako je mali, pa ga napljuje ako ima fetiš na to, ili ako je veliki, pa kao šta bi mu uradila sa time i tako dalje - ukazao je.

Interesovali su nas i neki specifični slučajevi, koje je Golub bio rad da podeli sa nama.

- Zgadili su me neki slučajevi i to su bili jedini momenti kada čak ni ono nisam mogao ni da se nateram da prodajem ljudima, iako sam radio na procenat. Jedan lik je slikao selfi sebe kako se zadovoljava u krevetu pored svoje žene koja spava i piše kao fantaziju o tome kako želi da vara ženu sa tim modelom. To je bio jedan slučaj. Ima dosta gde se samo nasmejem i kažem "koji patetičan lik". To su oni što žele da budu izdominirani, praktično da budu zaključani u kavezu od strane te devojke. Takve fantazije su mi bile gadne. Nekad baš umeju da preteraju - istakao je Golub.

Svaka devojka koja je model za "OnlyFans" u jednoj od takvih agencija u suštini nije stvarna. Ona postoji, ali njena ličnost nema veze sa onim kakva je ona u stvarnosti.

- Svakoj od njih je izmišljena ličnost da bi moglo da se piše o nekim fantazijama. Jedino se zna ono etničko pripadanje, jer to ne može da se izmisli. Ali u suštini da, normalne su devojke, uglavnom u ranim 20-im, a ima i starijih. Ima i debelih, ima i transvestita, ima svakakvih da bi upotpunili sve njihove moguće fantazije. Ali da, uglavnom su obične devojke. Devojka nikada ne ulazi u konverzaciju. Jedino što ona može jeste da taj pretplatnik plati za neki naručeni video koji ona kasnije njemu snimi. Onda četer u agenciji napiše koliko će to koštati. Postoje cenovnici za svaku od tih devojaka. Kada on odluči da hoće to, ti mu tražiš neki avans recimo 50% od toga, on ti uplati, ti zapišeš, menadžer kontaktira tu devojku sa kojom radimo, kaže imaš taj i taj video da snimiš. Uglavnom je to nešto nebulozno, ali ljudi su spremni da izdvoje velike pare samo da bi se dokazalo da je to stvaran model, da je to stvarna komunikacija između njih dvoje. Ima čak i da i to da napomenem, ima čak i kitova koji potroše tako po 10-20 hiljada i oni znaju za sve. Znaju za celu prevaru, znaju za agencije, znaju za sve. Međutim i dalje su voljni da izdvoje veliku svotu novca, oni su i dalje u mašini, oni su samo svesni da su u mašini i oni i dalje izdvajaju novac i dalje pišu kao da zapravo pričaju sa devojkom. Ne smeta im uopšte što to uopšte nije devojka nego neki lik koji obavlja svoju smenu - objasnio je.

Pošto je radio u više agencija, Golub je upoznat sa tim po kojim principima one funkcionišu. One agencije čiji modeli zarađuju veće količine novca uglavnom rade isključivo na procenat, a procenti su daleko veći, jer su prihodi ogromni. Takođe, kako je rekao, agencije su često beskrupulozne prema svim stranama - modelima, klijentima i četerima.

- Imamo modele koji zarađuju nekih 20-30 hiljada dolara mesečno, a ja sam dobijao 10% od svake prodaje koju napravim. Nažalost, morao sam tu agenciju da napustim jer to je bila agencija koja radi po istom principu mašine prema radnicima ujedno zajedno sa ovim klijentima kojima prodaju te fantazije. Oni i radnike pokušavaju da odrade tu neku emotivnu manipulaciju gde on ako proda neki sadržaj od 300-400 dolara u toku smene, oni ga hvale i dižu u nebesa. Ja smatram da je to jako sitno, jer to je otprilike plata koju bi imali ovde bilo čime da se bavimo, a cela poenta ovog posla je što se zarađuje mnogo više. Ali na taj način su pokušavali da iskorišćavaju ljude, time što ih hvale, time što im daju po neki bonus od 10-20 dolara i zadržavaju u toj mašini da bi se ti osetio kao da pripadaš nekoj zajednici, a ne toliko da obavljaš neki posao. Zbog toga sam napustio to, iako sam shvatio da mogu prodavati mnogo više, i prešao na drugu agenciju gde isto radim za 10%, ali modeli zarađuju više od 100 hiljada dolara mesečno - konstatovao je.

Konačno, pitali smo se da li je ovaj posao vredan psihološkog pritiska koji nosi sa sobom. Zanimalo nas je da li oseća krivicu zbog toga, ali kako nam je rekao, iako je u početku bilo neprijatno, posle se samo navikao.

- Na početku mi je bilo gadno. Gadan je osećaj raditi to nekome jer ti nekako moraš da ga držiš u toj mašini. Ali ti shvataš da posle nekog određenog vremena shvatiš da je on takav i da ti nisi njega izmislio, on je jednostavno bio takav i ti mu samo prodaješ tu fantaziju, ako nema tebe prodavaće mu neko drugi. Živimo u takvom sistemu da je ovo sve kanibalizam. Nije posao za svakoga sigurno, to stoji. I moraš znati da budeš zanimljiv, moraš znati kako se prodaje, moraš da znaš kada će da kupuje.  Takve stvari iz ugla nekoga ko se ne bavi ovim poslom deluju jako gadno da radiš nekome jer deluje kao emotivna ucena. Ali na kraju dana niko njega nije ni forsira da se završi na tom sajtu za koji zna šta prodaje, niti ga tera i dalje da kupi taj sadržaj. Koliko para toliko i muzike - zaključio je Golub.

(Telegraf.rs)