Otrovni oblak preti Srbiji?! Dr Kovačević upozorava, čestice iz Irana mogu doći i DO NAS

Izrael je gađao naftne rezerve Irana, a Teheran je upozorio građane na pretnje od toksičnih kiša koje mogu izazvati opekotine i oštetiti pluća. Šta se zapravo nalazi u vazduhu iznad Irana i postoji li rizik da vetrovi i zagađene padavine stignu do Evrope, objašnjavaj toksikolog prof. dr Radomir Kovačević, koji je o ovoj temi gostovao u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

Stručnjak objašnjava šta tačno znači pojava toksične kiše i koje hemijske materije se oslobađaju u vazduhu.

Preporučujemo

- Mi to mnogo bolje znamo nego što znaju Iranci, Izraelci i Amerikanci. Da to postoji, to je tačno. To su hemijske materije koje se oslobađaju uvek čim se otvori neki rezervoar, ne mora da se zapali ništa, ali temperatura u onom hemijskom smilu doprinosi da se stvaraju velike količine čestica koje su submikronske veličine, to su ustvari nano veličine. U kontaktu sa kapima tečnosti u vazduhu one stvaraju aerosole, a to su materije karbogene strukture. Kada se jedno drvo zapali, taj dim je plavičast ako je prirodan, a šta je sa ugljem – uvek je crn dim, a pogotovu kada se pale naftni derivati. Mi još uvek imamo benzarice u svojim kućama. Sve to može da se detektuje u vazduhu. Najvažniji je monitoring da se vidi hemijska struktura, tih materija je veoma bitna - kazao je prof. dr Radomir Kovačević.

On detaljnije objašnjava koje gasove i supstance sadrži toksična kiša i kako utiču na ljudski organizam.

- Ta struktura u hemijskom smislu ima mnogo gasova: ugljen monoksid, ugljen dioksid, neki su toksični, neki su zagušujući, ali sve to ulazi u respiratorni sistem.

Prof. dr Kovačević savetuje građanima kako da se zaštite i minimalizuju kontakt sa zagađenim vazduhom.

- Najbolje je zatvoriti prozore, da ne dođe do kontakta i ulaska u stambene prostore, a to je neminovno i proći će. Ne postoje hermetički zatvoreni stanovi i taj put ulaska je otvoren. Bitno je šta je u strukturi tih materija, kao i radijus njihovog dejstva - dodaje stručnjak.

Prof. dr Kovačević objašnjava koji su simptomi trovanja i kako to može uticati na smrtnost.

- Najopasniji je ugljen monoksid, to su gasovi, karbogene materije ugljenične strukture. Najopasniji su u iritativnom smislu, nitrozni gasovi, to je azot monoksid, ima svega. Ako se vide promene na koži, onda zamislite šta se dešava u plućima. Respiratorna površina pluća je dva ara, to je respiratorna krvna pena, kada se to udahne, ona se odmah raširi preko eritrocita, crvenih krvnih zrnaca koji su osnovni transportni činilac – vezuje se za molekul gvožđa, a neki imaju afinitet i za hiljadu puta veći nego što ga ima kiseonik. Onda dolazi do gušenja, teških bolesti i može da dovede i do smrti - objašnjava profesor.

(Telegraf.rs)