Region bruji zbog izjave Tonija Cetinskog o hali SPENS: Fotografije iz devedesetih otkrile PRAVU ISTINU

Izjava hrvatskog pevača Tonija Cetinskog da je novosadska hala SPENS nekada bila logor izazvala je buru reakcija u javnosti i ponovo otvorila bolne stranice istorije.

Dan nakon njegove tvrdnje, na Instagram stranici 192.rs pojavile su se fotografije čuvenog SPENS-a iz ratnih devedesetih, koje svedoče o sasvim drugačijoj priči.

Preporučujemo

Umesto mesta zatočenja, SPENS je tih godina bio prihvatni centar za ljude koji su bežali pred ratom. Upravo u ovoj hali utočište su pronašle žrtve progona iz Krajine. odnosno Srbi koji su, ostavljajući svoje domove u Novi Sad stigli iscrpljeni, ali sa nadom da će pronaći sigurnost.

Ispred hale tada su se nizali traktori, i to dugačke kolone vozila kojima su porodice pristizale iz ratom pogođenih krajeva. To je bio prizor koji je govorio više od reči: umor, tuga i neizvesnost stajali su parkirani tik uz zidove SPENS-a.

Unutar hale, međutim, odvijale su se i tihe scene prkosa životu. Dok su odrasli pokušavali da saberu misli i pronađu izlaz iz tragedije, deca su se igrala po velikom prostoru dvorane, kao da makar na trenutak žele da zaborave da se napolju odvija jedan od najvećih egzodusa tog vremena.

Povodom skandalozne izjave hrvatskog pevača se oglasio i predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.

Linta je istakao da su te tvrdnje netačne, odnosno da su "podmukla laž hrvatskog pevača". Linta je u saopštenju naveo da je Cetinski tu tvrdnju iskoristio kao razlog da ojednom otkaže svoj koncert povodom 8. marta i ukazao da je u toj hali bilo privremeno smešteno više hiljada krajiških Srba 1995. godine.

"Prava istina je da SPENS odnosno Sportsko-poslovna dvorana u Novom Sadu, nikada nije bio logor za Hrvate. Takođe, istina je da je u dvorani bilo privremeno smešteno više hiljada krajiških Srba koji su prognani u zločinačkim akcijama hrvatske i muslimanske vojske 1995. godine" naveo je Linta.

Kako je dodao, reči Cetinskog imaju za cilj da skrenu pažnju sa masovnih zločina koje su hrvatske paravojne, vojne i policijske snage počinile nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima 90-tih godina prošlog veka. Jedno od mnogih mučilišta za Srbe na području Hrvatske bio je i zloglasni logor Lora u Splitu koji je postojao od 1992. do 1997. godine, naveo je Linta i dodao da je kroz taj logor zvanično prošlo 1.005 registrovanih zarobljenika iako postoje osnovane pretpostavke da ih je bilo daleko više.

"Srbi su svakodnevno strahovito psihofizički mučeni, a najmanje 70 logoraša je ubijeno. Logor Lora je bio samo jedan od 221 kazamata koji su postojali u Hrvatskoj tokom 90-tih godina za mučenje i ubijanje Srba. U mestu Glina na Baniji održavaju se koncerti i promocije knjiga u Hrvatskom domu koji se nalazi na mestu bivše SPC u kojoj je krajem jula i početkom avgusta 1941. godine poklano 1.700 Srba" istakao je Linta.

(Telegraf.rs)