Sat sa kazaljkama skidaju u školama, jer mladi ne znaju da ga koriste: A OVO posebno brine profesore u Srbiji

Nedavno je u medijima odjeknula vest kako su u pojedinim školama Ujedinjenog Kraljevstva analogni satovi zamenjeni digitalnim, a usled šokantnog saznanja da nove generacije u sat sa kazaljkama uopšte i ne znaju da gledaju. Sudeći prema rečima predsednika Foruma srednjih stručnih škola, Milorada Antića, ni u Srbiji situacija nije ništa blistavija, pa i kod nas učenici ne samo da, ističe on za Telegraf.rs, ne znaju da gledaju u sat, već imaju problem i sa drugim radnjama koje su pređašnjim generacijama bile "mačiji kašalj".

Pored problema sa gledanjem u analogni sat, veštine koju su nekada deca usvajala i pre polaska u školu, danas učenicima, priča nam iznenađen Antić, sve više predstavlja i vezivanje pertli, kao i razlikovanje leve i desne strane. Još jedna pogubna činjenica po srpsko društvo je i što sve više gimnazijalaca ima problem da, priča nam sagovornik Antić, razlikuje ćirilicu od latinice.

Preporučujemo

"Što se tiče tih analognih satova, tako je, i naša deca ne znaju da gledaju na sat. Veliki broj učenika, od prvog do četvrtog razreda, ne zna da gleda ukoliko su kazaljke u pitanju. A to je evidentno, zato što ih niko nije naučio. Očigledno niko nije imao nameru, ni volju, ni želju da ih nauči. Desiće se situacija da u blizini neće imati digitalni sat, već samo analogni, pa da neće znati da se snađu, a to je, priznaćete, strašno. Veliki broj učiteljica mi kaže da sve više dece ne zna ni da veže pertle", objašnjava nam na početku Antić, pa dodaje zašto misli da je to tako.

"Čim se probude, oni uhvate telefone i gledaju u njih. Mislim, od igrica do raznoraznih tih društvenih mreža i svega i svačega što im ne treba. Obično su igrice u pitanju kad su klinci od prvog do četvrtog razreda. A, pritom, niko im, doslovno, nije ni pokazivao, niti ukazivao da treba da nauče da gledaju u sat, da vezuju pertle i tako neke slične radnje. Niko da kaže - hajde da ih naučimo nešto što bi bilo korisno u životu, što bi na neki način vama trebalo u tom daljem životu i tokom daljeg školovanja. Ne, ne, ne...To danas kao da im nije prioritet", dodaje on.

Prema tome, ističe naš sagovornik, to je sada jedan ozbiljan apel svim učiteljicama i vaspitačima da obrate pažnju na obične stvari u životu koje su im potrebne u svakodnevnici.

Pored nepoznavanja analognog sata i problema sa vezivanjem pertli, naša deca sve češće, govori nam dalje Antić, imaju problem sa razlikovanjem leve i desne strane, ali i sa razlikovanjem ćirilice od latinice i to u odmakloj školskoj dobi.

"I to je sve češća pojava. Ne znaju koja je leva, a koja desna noga. Nije u velikom broju, ali ipak ima dece koja stvarno ne znaju. Takođe, problem im stvara i rešavanje nekih osnovnih računskih operacija. Sabiranje i oduzimanje do 10, to je problematično. Lakše im je na mobilnim telefonu da to reše, nego sami. Dakle, svakako mislim da ne treba odbaciti ono što je bilo korisno i dobro . Očigledno je da se ove osnovne stvari sada preskaču ili za njih nema motiva, kako među decom, tako i među roditeljima i nastavnicima. Desi se u gimnaziji da srednjoškolci ne razlikuju latinicu i ćirilicu, ili kad mu kažete napišite sastav na ćirilici, onda on ne zna da napiše i tako dalje", govori nam Antić i ističe da je zadatak svih struktura da porade na ovom novootkrivenom problemu među srpskom mladom populacijom, a kako oni, ali i mi sa njima u budućnosti ne bismo imali probleme.

Objasnio je Antić ovom prilikom i koje je to normalno vreme kada bi deca trebalo da nauče gore navedene radnje poput gledanja u sat ili vezivanja pertli.

"Normalno je da to znaju već od pet godina, pa do polaska u prvi razred. Posle toga već nije normalno da dete nije osposobljeno da samo te stvari može da uradi za sebe i da bude samostalno u njima. Kako bismo izbegli ovakve neprijatnosti mišljenja sam da treba da se obrati pažnja na, kako sam već rekao, sve strukture društva. Bitna je dobra priprema učitelja i nastavnika. Zatim, treba i analizirati učenike. Nisu svi isti. Od inteligencije do toga ko šta i koliko zna i koliko može da nauči. Dobra priprema dosta vredi", zaključuje naš sagovornik Antić.

(Telegraf.rs)