Velika dilema posle razvoda: Ako je stan kupljen na kredit, evo ko ima pravo na njega

Razvod braka često otvara i jedno od najtežih pitanja – kako podeliti imovinu, posebno stan koji je kupljen na kredit. Dilema je kome stan zapravo pripada, da li se deli između supružnika i šta se dešava u situaciji kada je nekretnina kupljena pre braka, ali je kredit otplaćivan tokom zajedničkog života.

Advokat Nikola Premović istakao je za RTS da su ovakvi sporovi među najkomplikovanijim i da često traju godinama, ali da ipak postoje načini da se problemi preduprede.

Preporučujemo

Prema ustaljenoj pravnoj praksi, stan koji je kupljen pre sklapanja braka smatra se posebnom imovinom onog supružnika koji ga je kupio. Ipak, drugi supružnik može imati pravo da potražuje deo novca uloženog u otplatu kredita tokom braka, ukoliko su rate plaćane iz zajedničkih prihoda.

Nikola Premović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da Porodični zakon propisuje zakonsku pretpostavku da su udeli u sticanju imovine jednaki, ali je ta pretpostavka oboriva u slučaju da jedan supružnik doprinosi sticanju zajedničke imovine u mnogo većem obimu nego drugi supružnik.

- Kada je reč o stanu koji je kupljen na kredit, suštinski je bitan momenat kupovine stana i upisa u katastar. Ako je ugovor o kupoprodaji zaključen pre braka, odobren kredit i upisan korisnik kredita u katastru, ta osoba ima pravo svojine na stan. Drugi supružnik koji iz zajedničkih sredstava otplaćuje kredit ima pravo na novčanu naknadu - navodi Premović.

Kako objašnjava, drugačija je situacija ukoliko je ugovor o kupoprodaji potpisan tokom braka. Tada se takva nekretnina smatra zajedničkom imovinom oba supružnika.

- Sledi postupak deobe zajedničke imovine stečene u braku, kada može doći do sporazuma da sami podele celokupnu imovinu. Ako nemaju dogovor, tada se na sudu dokazuje ko je i koliko učestvovao uplatama, prihodima, kao i poreklo novca - objašnjava advokat. Napominje, takođe, da su u advokatskoj praksi deobe zajedničke imovine stečene u braku emotivno i pravno najsloženiji sporovi, koji su i najdugotrajniji, jer proces može da traje od pet do deset godina.

- Sudije koje presuđuju imaju problem kada dobiju takav predmet jer je to toliko složen, težak i iscrpljujući postupak - navodi Premović.

Ipak, kako dodaje, postoje i načini da se ovakve situacije izbegnu – kroz predbračne ugovore koji unapred definišu imovinske odnose.

- Zaključivanje ovih ugovora u našoj zemlji je vrlo retko. Apsolutno bih ih preporučio zbog izbegavanja sukoba, sporova i nesuglasica između supružnika, bar kada je reč o imovini - zaključuje advokat Nikola Premović.

(Telegraf.rs)