Martovsko prokletstvo u Srbiji: Ovako nam je treći mesec u godini postao najteža kazna

Postoji li u kalendaru srpske sudbine baksuzniji mesec od marta? Dok priroda najavljuje buđenje, Srbija je decenijama unazad u martu proživljavala svoje najteže lomove, gubila glave, svetinje i budućnost. Od 1941. pa sve do globalne pandemije, treći mesec u godini ostaje upisan kao hronika nesreće, prevrata i suza.

27. mart 1941: Bolje rat nego pakt

Preporučujemo

Sve je počelo buntom. Martovski protesti 1941. godine, pod čuvenom parolom „Bolje grob nego rob“, odredili su sudbinu nacije u Drugom svetskom ratu. Iako je narod pokazao kičmu protiv Trojnog pakta, cena je bila stravična – bombardovanje Beograda i godine okupacije koje su usledile.

9. mart 1991: Velike demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića

Foto: Wikimedia/Ранко Томић

Tačno pola veka kasnije, mart je ponovo izveo ljude na ulice Beograda. Velike demonstracije 1991. godine, tenkovi na ulicama prestonice i prva krv prolivena na asfaltu najavili su krvavi raspad Jugoslavije. Bio je to početak kraja jedne ere i uvod u deceniju ratova.

Mart 1999: Početak bombardovanja

Foto: S. Pikula

Kraj devedesetih doneo je najteži marta u modernoj istoriji. Počelo je 21. marta napadom u Prištini u kojem su ubijena četiri srpska policajca, a kulminiralo je 24. marta. Te večeri, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, počela je NATO agresija. Punih 78 dana sirene su bile jedina muzika u Srbiji.

12. mart 2003: Ubistvo Zorana Đinđića

Foto: Thomas Kühler / AFP / Profimedia

Tek što je zemlja pokušala da prodiše nakon demokratskih promena, stigao je mart 2003. godine. Atentat na premijera Zorana Đinđića ispred zgrade Vlade nije bio samo ubistvo jednog čoveka, već pucanj u reforme i nadu o evropskoj budućnosti Srbije. Zemlja je ponovo stala, zaleđena u šoku i vanrednom stanju.

Mart 2004: Pepeo Hilandara i suze Kosmeta

Foto: Wikimedia/Tomislav Ž. Popović

Sledeća godina donela je dvostruki udarac. Četvrtog marta vatrena stihija je progutala dve trećine manastira Hilandar, ostavljajući srpsku duhovnost u pepelu. Samo 13 dana kasnije, 17. marta, usledio je Pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Gorele su crkve, proterano je 5.000 ljudi, a slike rušenja krstova postale su večni ožiljak na savesti sveta.

11. mart 2006: Smrt u Hagu i podeljena Srbija

Foto: FRANCOIS XAVIER MARIT / AFP / Profimedia

Kontroverzni marš marta nastavio se smrću Slobodana Miloševića u haškoj ćeliji. Čovek koji je obeležio najteže godine Srbije preminuo je pre izricanja presude, ostavljajući iza sebe duboko podeljenu naciju, čak i oko pitanja njegove sahrane. Iste te godine, mart je doneo i bizaran skandal na Beoviziji – zbog političkih tenzija između Srbije i Crne Gore, država je ostala bez predstavnika na Evroviziji, što je bio simboličan uvod u konačni razlaz dve republike.

Mart 2020: Tišina koja je ubijala

Foto-kolaž: Shutterstock

Konačno, mart je bio taj koji nam je doneo „novu normalnost“. Proglašenje vanrednog stanja zbog korona virusa zatvorilo je Srbiju u četiri zida. Ulice su opustele, policijski čas je postao svakodnevica, a strah od nevidljivog neprijatelja još jednom je ovaj mesec obojio teskobom.

Srbija i mart se, izgleda, razumeju samo kroz bol. Od političkih atentata i vojnih agresija, preko verskih svetinja u plamenu, pa sve do modernih pošasti – ovaj mesec ostaje podsetnik da je na Balkanu proleće često dolazilo sa mirisom baruta i pepela.

(Telegraf.rs)