Nekada je u učionicama na zidu "visio" Tito, a ko je danas? Za jedno ime pitaju svi, a evo ko je iznad tabli

Dok je za vreme stare Jugoslavije na zidovima škola, iznad tabli, visio drug Tito, poslednjih par decenija to centralno mesto u učionicama zauzimali su uglavnom naši veliki prosvetitelji i istorijski bitne ličnosti za razvoj obrazovanja u Srbiji – Sveti Sava, Vuk Karadžić ili Dositej Obradović. Ipak, vremena su se, čini se, promenila, pa su sada te bitne pozicije u školama uglavnom prazne, priča nam predsednik Foruma srednjih stručnih škola, Milorad Antić, a koji je tokom poseta brojnih škola imao mogućnost da se uveri u to što nam govori. 

Kako nam Antić objašnjava na početku razgovora, prilikom poseta obrazovnih ustanova širom Beograda, ali i dalje, Milorad je u školama primetio da slike i portreti istaknutih ličnosti i ličnosti na koje bi naši mladi trebalo da se ugledaju danas još samo postoje po zbornicama ili hodnicima, dok su mesta iznad tabli sada često prazna, pa umesto Svetog Save ili Vuka Karadžića stoje samo beli zidovi.

Preporučujemo

"U našim školama, kako u učionicama, tako i u zbornicama, ne postoji strogo definisana praksa isticanja portreta istorijskih ili kulturnih ličnosti, te je vizuelni identitet školskog prostora uglavnom sveden. Najčešći, a neretko i jedini portret koji se može videti jeste lik Svetog Save. On se u zbornicama obično nađe povodom proslave školske slave, nakon čega slika ostaje kao trajni deo inventara. U osnovnim školama se ponekad može sresti i Vuk Karadžić, ali u srednjim školama su zidovi uglavnom prazni. Nedavno sam posetio školu u Aranđelovcu gde u zbornici nije bilo apsolutno nikakvih obeležja te vrste. Smatram da bi prostor trebalo oplemeniti isticanjem pozitivnih primera iz naše kulture, umetnosti, nauke, pa i revolucionarne istorije. To su ličnosti koje bi učenicima i zaposlenima trebalo da služe kao moralni i intelektualni kompas", priča nam Antić.

Ističe i kako je izričito protiv bilo kakvog isticanja portreta predsednika država, lidera političkih partija ili bilo kakvih simbola dnevne politike u obrazovnim ustanovama.

"Škola mora ostati prostor kulture i znanja, a ne političke ikonografije. Moje čvrsto uverenje je da bi školski prostor trebalo da bude direktna inspiracija učenicima, što se najbolje postiže kroz jasnu identifikaciju sa velikanima nauke i umetnosti", nastavlja naš sagovornik Antić.

Prisetio se on i kakvo je nekada stanje bilo u srpskim školama, kao i šta je tada "visilo" po različitim kabinetima.

"Sećam se vremena kada su kabineti za hemiju ili fiziku bili prepoznatljivi po portretima nobelovaca i naučnika koji su zadužili te discipline. Danas je ta praksa zapostavljena. Smatram da bi svaki kabinet trebalo da nosi ime i prezime značajne ličnosti – recimo, da u kabinetu za fiziku stoji portret Alberta Ajnštajna, a da kabineti za informatiku ili književnost budu vizuelno i tematski posvećeni svojim velikanima."

"Trenutna situacija je često banalna. Umesto portreta intelektualnih uzora, u zbornicama i učionicama neretko viđamo 'polu-umetničke' slike ili čak banalne kalendare sa cvećem. To je nedopustivo za instituciju znanja. Škola mora da odiše autoritetom onih koji su menjali svet, a ne da se zadovoljava estetikom koja je prikladnija za čekaonice. Čak i u zbornici, umesto praznih zidova ili neadekvatnih detalja, trebalo bi istaknuti ljude koji su bili stubovi pedagogije i nastavničkog poziva", priča nam predsednik Foruma.

Smatra da bi trebalo apelovati na Ministarstvo prosvete, kako bi uticali i dali smernice za standardizaciju opremanja prostora u srpskim školama.

"Ovakva inicijativa ne bi smela da bude prepuštena slučaju. Potrebna je zvanična preporuka ili smernica Ministarstva prosvete, odnosno nadzornih službi, kako bi se standardizovalo opremanje prostora. Time bi se osiguralo da zidove krase ličnosti koje su dale stvaran doprinos prosveti i nauci, a ne nasumični dekor", govori nam on.

Direktor ne bi trebalo da bude samo administrator, već, smatra naš sagovornik, pokretač inicijativa koje afirmišu znanje. Ipak, kako bi se izbegla samovolja ili pasivnost pojedinaca, inicijativa Ministarstva prosvete je ključna.

"Zvanična preporuka bi obavezala škole da kabinete nazovu po velikanima nauke, uz obavezne biografske portrete koji bi učenicima približili životni put i uspeh tih naučnika. Naši hodnici i zbornice ne smeju biti prazni ili ispunjeni nebitnim dekorom. U holovima škola treba ponosno istaknuti portrete đaka generacije i dobitnika nagrada. Na taj način sadašnji učenici dobijaju žive, bliske primere uspeha koji ih motivišu."

"U zbornicama bi trebalo da stoje priznanja i priče o najboljim nastavnicima, evropskim i svetskim edukatorima. Kada nastavnik vidi uspeh kolege, to podstiče zdravu konkurenciju i profesionalni razvoj. Suština ove promene je u psihološkom uticaju prostora. Ako dete svakodnevno prolazi pored slika uspešnih prethodnika i naučnika, ono podsvesno usvaja poruku da je uspeh dostižan. Trenutno stanje, gde dominira ili samo jedna religijska figura (Sveti Sava) ili potpuna vizuelna praznina, ne šalje poruku o dinamici i savremenim dostignućima prosvete", zaključuje za Telegraf.rs Milorad Antić.

Kako bismo videli kakva je situacija i van Beograda, pozvali smo profesorku Medicinske škole u Kruševcu i portparola Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Mirjanu Gašić, koja nam je kazala kakvo je stanje u njihovim učionicama. Kako nam je rekla, Sveti Sava i dalje stoji u svakom njihovom kabinetu i ne planiraju da ga "skidaju".

"Ne znam kakva je situacija u drugim školama, ali kod nas u svakom kabinetu, bez obzira na predmet koji se u njima sluša, iznad table već godinama stoji portret našeg velikana Svetog Save. Smatram da je to idealna ličnost za takvu poziciju. Da je učinio dosta za naš narod, naše obrazovanje i da kao takav zaslužuje da tu bude i da tu i ostane. Koliko sam ja upoznata, niti planiramo da ga odatle diramo, niti da postavljamo nekog drugog", izričita je portparol Mirjana Gašić.

(Telegraf.rs)