Brutalna ispovest Srbina koji je zbog simpatije sa posla izgubio sve: Javile se emocije, usledio je PAKAO

Osam sati dnevno na poslu - toliko u proseku traje radno vreme u Srbiji. U tih nekoliko sati ne završavamo samo zadatke, već i pijemo kafu sa kolegama, ručamo zajedno, delimo šale, nervozu i svakodnevne sitnice. A ponekad, među tim kancelarijskim razgovorima, pojave se i simpatije.

Dok su neki slobodni pa takve varnice mogu da prerastu u nešto lepo, za one koji su već u vezi situacija ume da bude mnogo komplikovanija. Naizgled bezazlena simpatija može da pomuti misli, unese sumnju u odnos sa partnerom i odvede na put sa kog nema lakog povratka.

Preporučujemo

Upravo to se dogodilo jednom korisniku platforme Reddit, koji je podelio svoju ispovest, odnosno priču o simpatiji sa posla zbog koje je, kako kaže, izgubio dugogodišnju vezu.

"Inspirisan postom na r/AskSerbia gde lik pita da li vam se nekada dopala koleginica po inerciji toga što provodite 8 sati zajedno, iako nije vaš tip, odlučio sam da podelim svoje iskustvo.

Bio sam u dugoj vezi, kada sam upoznao jednu devojku na poslu. Iskreno, uopšte nije bila moj tip i što kaže lik iz navedenog posla - ne bih je primetio na ulici. Ona je pokazivala jasne signale, što sam odmah primetio ali nisam pridavao značaj. Međutim, stvari kod kuće su postale zategnute, devojka i ja smo se sve više udaljavali i nisam ni trepnuo, više sam razgovarao sa koleginicom nego sa svojom "ženom". Iz lepe atmosfere, dolazio sam kući u monotoniju i neraspoloženje. Razgovori u kancelariji, pretvorili su se u kafe posle posla i onda meni koleginica najzad izjavi ljubav", započeo je svoju ispovest.

Usledio je, kako kaže, pravi emotivni rolerkoster.

"Bilo je tu unutarnjeg previranja, preispitivanja, ali epilog je jasan. Moja devojka je ostala slomljena (da, go*no sam i zauvek ću se kajati), toliko da me je blokirala svugde, promenila posao i preselila se u drugu državu. Što je najgore, već posle mesec dana ove nove veze i prolaska tog prvobitnog uzbuđenja, počeo sam da shvatam da koleginica i ja nismo nikakav par! Bez kompatabilnosti, čak mi nije bila ni preterano privlačna (opet, da govno sam). Ona te razlike nije uviđala, a čini mi se da je samo htela da se "skući", uda, rodi. Pošto sam sam po sebi izbegavač konflikta, počeo sam da tražim nov posao, i raskinuo sa njom tek kada sam otišao iz firme."

A onda je stigla i najteža spoznaja.

"E sad, paradoks je što mi moja bivša dugogodišnja devojka nedostaje do bola. Zapravo počela je da mi nedostaje vrlo brzo i osećao sam gorčinu i kajanje, mada ubeđivao sebe da je tako moralo biti. Izgubio sam je zauvek zbog animalnih instinkta i nadam se da ću u životu imati priliku da to ispravim s nekom drugom osobom."

Na kraju je izvukao i lekciju iz sopstvene priče:

"Poenta priče: fabrikovane situacije ponekad dovedu do toga da se ljudi spoje, i razruše nešto što je bilo pravo, pa tek posle postanu svesni. Ljudi, popravljajte stvari."

Zaključak ove priče je jednostavan, ali snažan: prolazne emocije i trenutna uzbuđenja često mogu da zasene ono što je zaista vredno. Kada svakodnevica u vezi postane monotona, lako je idealizovati nekog novog, naročito osobu sa kojom provodimo mnogo vremena na poslu. Međutim, tek kada se napravi pogrešan korak, mnogi shvate da su zbog trenutne privlačnosti izgubili nešto mnogo dublje i stvarnije.

(Telegraf.rs)