Najpotresniji snimci koje ćete videti danas: Strava i užas martovskog pogroma zabeleženi kamerama

Navršile su se tačno 22 godine od jednog od najtragičnijih događaja u modernoj srpskoj istoriji. Sedamnaesti mart 2004. godine ostao je upamćen kao dan kada je pred očima čitavog sveta organizovano masovno nasilje koje je za cilj imalo potpuno brisanje tragova postojanja jednog naroda na prostoru Kosova i Metohije. U stravičnom talasu nasilja koji je trajao dva dana, živote je izgubilo 28 civila, dok je blizu hiljadu ljudi zadobilo teže i lakše povrede.

Razmere uništenja materijalne i kulturne baštine i danas deluju neverovatno. Više od 900 objekata je sravnjeno sa zemljom, a ognjišta je zauvek napustilo oko 4.000 ljudi. Etnički je očišćeno šest gradova i devet srpskih sela, čime je demografska slika južne pokrajine trajno izmenjena. Snimci koji su tada obišli planetu, a koji se i danas dele društvenim mrežama, svedoče o nezapamćenom bezumlju- od rušenja krstova na kupolama crkava do slika vojnika koji kroz haos i dim evakuišu decu u naručja preplašenih majki.

Preporučujemo

Poseban udarac zadat je duhovnom identitetu srpskog naroda. Tokom pogroma je uništeno i oskrnavljeno 35 crkava i manastira, među kojima je i manastir Devič kod Srbice koji je spaljen do temelja. Na listi nepovratno oštećenog blaga našlo se i 18 spomenika kulture od izuzetnog značaja. Posebno bolno odjeknulo je skrnavljenje crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, svetinje iz 13. veka koja se nalazi pod zaštitom Uneska. Iako su zidovi bili spaljeni, a freske nagaravljene, ovaj hram ostao je da prkosi vremenu kao simbol stradanja i opstanka.

I nakon više od dve decenije, rane su i dalje sveže, a pravda za mnoge žrtve ostala je nedostižna. Dok se preživeli sećaju jauka sa groblja i plamena koji je gutao vekovne zadužbine, u narodu ostaje zavet koji se prenosi mlađim generacijama. Stihovi koji se danas često citiraju, o zemlji koju će, ako ne mi, vratiti naša deca, najbolje opisuju kolektivno sećanje na martovski pogrom - događaj koji je zauvek upisan u istoriju kao dan kada su goreli vekovi.

(Telegraf.rs)