Šta je to viđeno u Kragujevcu?! Otkriće monstruma koje je uzdrmalo Evropu i svet!

Kada se govori o tome u čemu je Kragujevac bio prvi, najčešće se pominju istorija, industrija ili kultura. Ipak, postoje i one neobične, gotovo zaboravljene priče koje ovaj grad smeštaju na mapu sveta na potpuno drugačiji način. Jedna od njih vodi nas pravo u 18. vek u vreme kada su prvi zvanično zabeleženi slučajevi vampirizma potresli tadašnju Evropu.

Prema istraživanjima istoričara, upravo se u Kragujevcu 1725. godine dogodio slučaj koji bi mogao da predstavlja prvi dokumentovani „vampirski incident” u istoriji. Ovaj podatak zasniva se na dokumentu koji je kasnije preštampan u Bazelu, a koji govori o događajima koji su uzdrmali tadašnju Habzburšku Kraljevinu Srbiju.

Preporučujemo

Srpskoj javnosti, dokument koji svedoči o ovom slučaju otkrio je istoričar iz Trstenika Ivan Nešić, a svetskoj pak profesor sa Univerziteta u Malagi Alvaro Garsija Marin.

Prema dokumentovanom zapisu, u aprilu 1725. godine kragujevački ober kapetan Staniša Marković Mlatišuma, komandant austrijske narodne milicije, prijavio je beogradskoj komandi slučaj koji je uznemirio varoš kraj Lepenice. On je beogradskoj komandi „referisao” da su dva vampira, od kojih je jedan bio mrtav 72, a drugi 54 dana – usmrtili čak 42 osobe.

Vlasti su reagovale brzo, iz Beograda je poslat lekar, a ekshumacija je sprovedena uz prisustvo velikog broja vojnika, meštana pa čak i vojvode Karla Aleksandra od Virtemberga, koji je tada upravljao Kraljevinom Srbijom.

Svedoci su tvrdili da su tela bila „neobično očuvana”, bez znakova raspadanja, sa vidljivim promenama na koži i licu koje su u to vreme smatrane sigurnim dokazom vampirizma.

U zapisima se takođe navodi da je prvo telo bilo posebno upečatljivo, jer je lice bilo prekriveno slojem nalik buđi, dok je ostatak tela bio bez truleži.

Nakon što je komisija utvrdila da se radi o vampirima, primenjen je „provereni postupak”: probadanje glogovim kocem, odsecanje glave i spaljivanje tela. Zanimljivo je da ovi običaji, kako ističu istraživači, imaju korene starije čak i od hrišćanstva.

Za razliku od današnje predstave o vampirima, u srpskoj tradiciji oni su izgledali potpuno drugačije. Opisivani su kao natečena, bezoblična bića koja nisu pila krv, već su svoje žrtve davila.

Iako su mnogi pokušavali da objasne ove pojave od bolesti poput antraksa do pogrešnog tumačenja procesa raspadanja tela, fenomen vampirizma ostao je deo kolektivne svesti.

Iz Srbije, i upravo sa prostora Šumadije, ova priča je krenula dalje kroz naučne izveštaje, književnost, pa sve do savremene pop kulture. Kasnije su je oblikovali pisci, umetnici i filmska industrija, ali koreni mita ostali su duboko u narodnom predanju. Ovaj kragujevački incident izazvao je ogormno interesovanje u zapadnoj Evropi i već 1732. godine o njemu, kao i o sličnim slučajevima zabeleženim u Medveđi i Kiseljevu, raspravljala je naučna zajednica u Berlinu, a samo dve godine kasnije, reč „vampir” ulazi u Oksfordski rečnik.

Tako je jedna reč iz narodnog predanja sa ovih prostora prerasla u globalni pojam i postala deo gotovo svih svetskih jezika.

(Telegraf.rs/Puls Šumadije)