U Beogradu počeo četvrti nacionalni simpozijum o poremećajima ishrane i gojaznosti

Četvrti nacionalni simpozijum posvećen poremećajima ishrane i gojaznosti ''Simpi 2026'' počeo je danas u Beogradu, a dvodnevni skup okuplja stručnjake iz Srbije i inostranstva koji će govoriti o problemima obolelih od anoreksije i bulimije i novim pristupima lečenju tih poremećaja.

Na simpozijumu pod nazivom ''Telesno, psihičko i društveno u ogledalu savremenog sveta'' učestvuju profesori Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i drugi stručnjaci iz zemlje i inostranstva sa višegodišnjim kliničkim iskustvom. Organizatorka skupa, specijalista psihijatrije dr Marija Đurović, navela je da su među predavačima eminentni stručnjaci iz Hrvatske, Švajcarske, Severne Makedonije, a da će predavanjima prisustvovati i kolege iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Preporučujemo

- Značajna karakteristika našeg skupa je multidisciplinarnost. Znamo koliko su poremećaji ishrane i gojaznost teške i kompleksne bolesti i da zahtevaju multidisciplinarni pristup. Tako i naš skup na taj način pristupa ovom ozbiljnom problemu - rekla je Đurović na otvaranju simpozijuma.

Navela je da su među predavačima specijalisti psihijatrije, dečje psihijatrije, dermatovenerologije, kliničke farmakologije, interne gastroenterologe, endokrinologije, kardiologije, ginekologije, pedijatrije, neurologije i psihologije, nutricionisti i istakla da su svi oni važna karika u lečenju osoba koje boluju od poremećaja ishrane i gojaznosti. Đurović je na panelu ''Stid kod pacijenata sa poremećajima ishrane'' ukazala da se u teoriji postavlja pitanje da li je stid uzrok ili posledica bolesti, a da praksa pokazuje da je stid na neki način uzročni faktor, ali i da se pojačava sa pojavom bolesti.

- Osobe koje dobiju poremećaje ishrane - anoreksiju, nervozu ili bulimiju pre ili kasnije razviju osećaj stida - rekla je Đurović, koja je šef Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju KBC ''Dragiša Mišović''.

Dodala je da su različiti razlozi stida kod osoba sa poremećajem ishrane i da su najčešće vezani za telesne promene, gubitak kontrole, kao i da se javlja stid usled povraćanja ili zbog želje za hranom.

- Jedna naša pacijentkinja je primljena sa 42 kg, a imala je 18 godina kada je primljena. Nije jela hleb mesecima, možda i godinu dana. Posle dva meseca u bolnici počela je da jede hleb, ali uz suze, plač, ali je jela. I molila nas je da ne kažemo ocu da je počela da jede hleb, jer se jako stidela toga - navela je Đurović.

Tokom prvog, teorijskog dana simpozijuma biće održana predavanja o poremećajima ishrane i ličnosti, traumama, gojaznosti, trudnoći kod pacijenatkinja sa poremećajima ishrane, bulimiji, anoreksiji, kao i o povezanosti bolesti sa transrodnim identitetom.

Drugi dan skupa koncipiran je u vidu radionica na kojima će biti izneti slučajevi pacijenata obolelih od poremećaja ishrane. Organizator skupa je Udruženje za lečenje i prevenciju poremećaja ishrane i gojaznosti - ULPPIG.

(Telegraf.rs/Tanjug)