Šta ako se "omrsite" tokom posta? Teolog razrešio večito pitanje među Srbima: Evo šta je zapravo NEOPROSTIVO

Vaskršnji post u Srbiji uveliko traje. Počeo je 23. februara i završava se 11. aprila, a u tom periodu pravoslavni vernici uzdržavaju se od negativnih misli, psovki, svađa, kao i od hrane koja je jaka i sadrži životinjsko poreklo, odnosno, tada se "ne mrsi". Među Srbima, međutim, oduvek je postojala bojazan šta ako se slučajno "ogreše", pa pojedu nešto što nije trebalo, kao i da li će tada uopšte moći da se pričeste ili je za njih tu kraj posta.

Teolog Nebojša Lazić za Telegraf.rs razjasnio je mnoge nedoumice i objasnio nam šta je zapravo najvažnije tokom posta, te da li zaista hrana tokom tih dana vernicima treba da bude imperativ ili od toga ima dosta važnijih stvari.

Preporučujemo

"Iako se najčešće priča o hrani, pravilima ishrane, post je nešto sasvim kompleksnije, nešto sasvim drugačije. Post je preumljenje, pokajanje. Način da budemo bolji ljudi i Bogu, bližnjima pa i sebi. Svakako, hrana je taj materijalni segment, bitan kao spoljašnje obeležje, ali nikako presudan. Bog nije strašni sudija koji će da nas smakne, odbaci i osudi ako budemo nešto greškom uzeli mrsno ili ako ne budemo čitali deklaracije", priča nam na početku razgovora teolog Lazić.

Naša osnovna molitva u hrišćanstvu je "Oče naš", što znači da se prema Gospodu moramo ophoditi, ističe teolog dalje, kao prema ocu, našem roditelju, a ne nekom nemilosrdnom sudiji koji samo čeka da nas osudi.

"Kada se tako budemo ponašali kao što se molimo, biće nam sve mnogo lakše. Bog želi naše čisto srce i naša dobra dela, a ne nutritivne vrednosti, posebno ako su učinjeni iz nehata. Jednostavno, ako se omrsimo iz nehata, nastavimo da postimo jer naš um nije pao u mrs – samo našem duhovniku na ispovesti naglasimo", objašnjava teolog šta raditi u tom slučaju.

Kako dalje naš sagovornik teolog naglašava, post je jedan biran detoks naše duše, koji nam je neophodan u današnje vreme, a ne da se od previše trivijalnosti i fraza "valja se" ili "ne valja" ne predamo Bogu, nego mehanički ispunjavamo zapovesti.

"Bitno je da naša dela svedoče veru, da u dane posta iskoristimo priliku da pomognemo nekome. Vera je aktivno stanje duše, a ne statičnost i pasivnost. Ljudi često imaju dileme u ovom postu kada uđu u hramove pa tamo vide da se 'klanjaju' pravoslavni vernici. Pa pitaju: od kada se to mi klanjamo? METANIJA (grč. μετάνοια), pokajanje popraćeno zemnim poklonima, pa je otuda svaki oblik poklona poprimio naziv metanija. Činiti metanije, tj. metanisati, znači klanjati se, pokloniti se."

Metaniji uvek, govori on dalje, predstoji i sledi osenjavanje krsnim znakom.

"Metanije su telesni izraz naše vere, molitve i uopšte duševnog stanja pokajanja, smirenosti, skrušenosti i pobožnosti. Interesantan je primer male metanije iz Svetog Pisma: 'I uzevši Jezdra knjigu zakona pred narodom, sa slavom sede pred svima; i kada on objašnjavaše zakon, svi stajaše pravo; i blagoslovi Jezdra Gospoda Boga Svevišnjega, Boga Savaota, Svedržitelja. I sav narod reče: Amin! I prinevši vrh ruke i dodirnuvši zemlju, pokloni se Gospodu.' (1 Jezd 9,45-47). Tako da to nije ništa novo, nego je od vajkada utkano u bogoslužbenu praksu Crkve", govori nam dalje teolog i pobija dugogodišnje sumnje.

Post je, kako on zaključuje za naš portal, jedno putovanje ka smislu, kroz agoniju besmislenosti.

"Jer Hristos svima daje smisao. Jednostavno, sve biblijske priče oslikavaju se i u našim životima. Uvek će postojati jedan Petar da te se odrekne, jedan Juda da te izda i jedan Pilat da te osudi. Nastavi da hodaš, Bog će vaskrsnuti!", ističe teolog Nebojša Lazić.

Za vernike Srpske pravoslavne crkve Vaskršnji post je najduži i najstroži višednevni post u pravoslavnom kalendaru i trajaće do Vaskrsa, koji se proslavlja 12. aprila.

Ovaj post naziva se i Veliki i Veligdanski, zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja. Naziva se i Časni zato što obuhvata vreme stradanja Isusa Hrista i predstavlja vreme duhovne pripreme za proslavu Hristovog vaskrsenja. Uz uzdržavanje od jake i mrsne hrane, još važnije za post je uzdržavanje od gneva, loših misli i dela.

Post traje sedam nedelja, odnosno 48 dana, a završava se na praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs. Vaskršnji post uvek počinje u ponedeljak – prvi ponedeljak posta naziva se Čisti, kao i prva sedmica posta. Čista nedelja poznata je i kao Todorova nedelja, a tokom prva tri dana (ponedeljak, utorak i sreda), odnosno Trimirja, važe najstroža pravila uzdržanja.

Običaj je da se tokom prve – Čiste nedelje, sprema cela kuća. Veruje se da je danas dobro započeti velike poslove, jer će biti uspešni.

Vernici koji poste ceo post trebalo bi da poste na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava post na ulju i konzumiranje vina. Takođe, na praznike Blagovesti i Cveti može da se jede riba.

U našem narodu je poznato da većina ljudi posti uglavnom prvu i poslednju sedmicu posta, i to na vodi.

Tokom Velikog posta vernici pristupaju pokajanju, praštanju i molitvi, a cilj je da dostojno dočekaju najveći hrišćanski praznik.

Poslednju nedelju pred Vaskrs vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju. Od ponedeljka do srede posti se na vodi, u četvrtak, na dan Velikog bdenija, dozvoljeno je ulje, dok se na Veliki petak nalaže uzdržanje. U subotu se ponovo posti na vodi, a kada u nedelju dočekamo Vaskrs, veliki post je završen.

(Telegraf.rs)