Ovog dana u martu sunce će KONAČNO ZAĆI POSLE 19 SATI: Napokon stižu dugi dani, ali i jedna TEŠKA PROMENA

Svi smo ga čekali, onaj trenutak kada se sa posla ili iz škole vraćamo po danu i kada večeri postaju rezervisane za šetnju, a ne za paljenje svetala u kući. Taj magični datum je nedelja, 29. mart. Upravo tada, kazaljke na satu pomerićemo jedan sat unapred, sa 2:00 na 3:00 ujutru, čime zvanično prelazimo na letnje računanje vremena. Rezultat? Sunce će tog dana prvi put u godini "izdržati" na nebu sve do 19 sati, jedan minut i 32 sekunde.

Iako zvuči idilično to što ćemo "dobiti" sat vremena svetlosti više predveče, postoji kvaka koja se mnogima, a naročito ranoraniocima, nimalo neće dopasti. Dok smo se polako navikavali na svetla jutra, pomeranje sata nas nasilno vraća u mrak.

Preporučujemo

Samo dan ranije, u subotu 28. marta, sunce će izaći u 5:26 ujutru. Međutim, u nedelju, zbog tog administrativnog skoka, svitanje nam stiže tek u 6:42. To znači da ćemo se narednih nedelja ponovo buditi u potpunom mraku, kao da je sredina zime, dok će nam biološki sat "vrištati" da je vreme za spavanje jer smo te noći izgubili dragocenih 60 minuta sna.

Zanimljivo je da se priroda ove godine "žuri" više od naših satova. Zvanični početak proleća 2026. godine dogodiće se pre samog pomeranja sata, danas, u petak, 20. marta, tačno u 15 časova i 46 minuta. Na taj dan prolećne ravnodnevice, dan i noć će trajati po 12 sati, a mi ćemo u proleću uživati tačno 92 dana, 17 sati i 38 minuta, pre nego što 21. juna palicu preuzme leto.

Srbija ovaj ritam prati još od 1983. godine, kada je u okviru SFRJ prvi put uvedeno letnje računanje vremena radi uštede energije. I dok mi i dalje svake poslednje nedelje marta "jurimo" sunce pomeranjem kazaljki, mnoge velike zemlje poput Rusije, Turske, Brazila i Kine odavno su odustale od ove prakse, birajući fiksno vreme tokom cele godine. Kod nas je, za sada, dilema jasna: da li vam je draži sunčaniji kraj dana ili svetlije jutro? Od 29. marta, odgovor će biti - popodne je pobedilo.

(Telegraf.rs)