Srbija dobija nuklearku do ove godine? Otkriveno kad stiže prvi reaktor i šta to znači za naše RAČUNE I VAZDUH

Srbija se nalazi u prvoj je fazi razvoja nuklearnog programa prema metodologiji Međunarodne agencije za atomsku energiju. Direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović ističe da bi naša zemlja do 2040. godine mogla da dobije prvu nuklearnu elektranu, što bi osiguralo energetski suverenitet i čistiji vazduh.

Gostujući u emisiji "U središtu pažnje" Prvog programa Radio Beograda, direktor Instituta "Vinča" Slavko Dimović ocenio je da je ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana "hrabra i vizionarska politička odluka" koja je stvorila okvir za naučna istraživanja.

Preporučujemo

Dimović naglašava da nuklearna energija, kao bazični vid energije, treba da omogući postepeno napuštanje fosilnih goriva, prvenstveno uglja.

"Nuklearne elektrane nisu samo realnost, već nasušna potreba ukoliko želimo da dišemo čistiji vazduh. Incidenti su mnogo češći u klasičnim industrijskim postrojenjima nego u nuklearkama. One donose energetsku stabilnost i država ne zavisi od jednog snabdevača", rekao je Dimović.

Obnovljivi izvori nedovoljni za stabilan sistem

On je objasnio da alternativni izvori, poput vetroparkova i solarnih panela, ne mogu da zadovolje više od 30 odsto energetskih potreba zbog varijacija u vremenskim uslovima koje mogu izazvati probleme na mreži.

"Srbija treba da se okrene konvencionalnim nuklearnim reaktorima, minimalno dva reaktora do 2,4 gigavata snage, kako bi zadovoljila energetski deficit i ostvarila ambiciozan plan izvoza električne struje", istakao je direktor "Vinče".

Povodom aktuelnih sukoba na Bliskom istoku i spekulacija o mogućim udarima na nuklearna postrojenja u Iranu, Dimović je poručio da građani Srbije nemaju razloga za brigu.

"Čak i u najgorem mogućem scenariju, usled formiranja radioaktivnog oblaka, takav oblak bi se mogao kretati duž zemalja u Persijskom zalivu ili prema Turskoj. S obzirom na to da je reč o udaljenosti od preko 3.000 kilometara, građani Srbije mogu apsolutno da budu bezbedni", naglasio je on, dodajući da neodgovorni pojedinci u javnom prostoru nepotrebno šire paniku.

Institut "Vinča", kao najveći institut u istočnom delu Evrope, preuzeo je ulogu nosioca nuklearnog programa.

Do sada su potpisani memorandumi o saradnji sa francuskom kompanijom "EDF", ali i sa vodećim institutima u Mađarskoj, dok se održava uspešna saradnja i sa ruskim "Rosatomom". Takođe, delegacija Instituta posetila je i južnokorejsku kompaniju "KHNP".

Govoreći o izboru tehnologije, Dimović objašnjava da Srbija ne treba da isključi nijednu opciju.

"Međunarodna atomska agencija je striktno propisala da države na ovom stepenu razvoja primenjuju konvencionalne metode. Mali modularni reaktori su trenutno u fazi istraživanja ili predkonvencionalne upotrebe. Međutim, do 2040. godine, kada bi Srbija trebalo da dobije nuklearnu elektranu, verovatno će se dogoditi i njihova komercijalna upotreba", zaključio je Dimović.

Prednosti nuklearne energije

Kao ključne prednosti nuklearne energije naveo je odsustvo emisije ugljendioksida, niske operativne troškove na duži rok i životni vek modernih reaktora koji iznosi od 60 do 80 godina, rekao je Dimović za Prvi program Radio Beograda.

(Telegraf.rs/RTS)