Ove reči je Bil Klinton izgovorio na početku NATO agresije 1999: Svaki Srbin će ih pamtiti dok je živ

Na današnji dan pre 27 godina tadašnji predsednik SAD Bil Klinton uputio je poruku Srbima i Jugoslaviji da joj predstoji bombardovanje i ratno razaranje, a njegove tadašnje reči pamtiće svaki Srbin dok je živ!

Njegov govor, koji su preneli svi svetski mediji, uputio je jasnu poruku, a pred Srbijom su bili crni dani.

Preporučujemo

"Moji dragi Amerikanci, danas su naše oružane snage, zajedno sa našim NATO saveznicima, izvele vazdušne udare na srpske snage odgovorne za brutalnosti na Kosovu. Delovali smo odlučno iz više razloga", rekao je tada Klinton na početku svog obraćanja.

"Delujemo kako bismo zaštitili hiljade nevinih ljudi na Kosovu od rastuće vojne ofanzive.

Deluјemo kako bismo sprečili širi rat, kako bismo deaktivirali bure baruta u srcu Evrope, koјe јe već dva puta eksplodiralo u ovom veku sa katastrofalnim posledicama.

Deluјemo uјedinjeno sa našim saveznicima za mir. Deluјući sada, podržavamo naše vrednosti, štitimo naše interese i unapređuјemo cilj mira.

Večeras želim da govorim sa vama o tragediji na Kosovu i zašto je važno za Ameriku da sarađujemo sa saveznicima kako bismo je okončali", istakao je bivši lider SAD, a onda je naveo konkretne razloge za agresiju.

"Prvo, dozvolite mi da objasnim na šta tačno odgovaramo. Kosovo je pokrajina Srbije, u srednjem jugoistočnom delu Evrope, oko 260 kilometara istočno od Italije. To je manje od razdaljine između Vašingtona i Njujorka, i samo oko 110 kilometara severno od Grčke.

Stanovnici Kosova su većinom etnički Albanci i većinom muslimani.

Godine 1989., lider Srbije Slobodan Milošević, isti onaj koji je započeo ratove u Bosni i Hrvatskoj i intervenisao protiv Slovenije u prethodnoj deceniji, oduzeo je Kosovu ustavnu autonomiju koju su ljudi uživali, čime im je uskraćeno pravo da govore svojim jezikom, vode svoje škole i oblikuju svoj svakodnevni život. Godinama su Albanci mirno pokušavali da povrate svoja prava. Kada je predsednik Milošević poslao svoje trupe i policiju da ih slomi, borba je postala nasilna.

Prošle jeseni, naša diplomatija, uz pretnju silom od strane NATO saveza, privremeno je zaustavila borbe i spasila desetine hiljada ljudi od smrzavanja i gladi u brdima gde su pobegli da spasu svoje živote. Prošlog meseca, zajedno sa saveznicima i Rusijom, predložili smo mirovni sporazum kako bi se sukobi trajno okončali. Kosovski lideri su potpisali taj sporazum prošle nedelje.

Iako im sporazum ne daje sve što žele, iako su ljudi i dalje trpeli nasilje, videli su da je pravedan mir bolji od dugog i neizvodljivog rata.

Srpski lideri, s druge strane, odbili su čak i da razmotre ključne elemente mirovnog sporazuma. Dok su se kosovski Albanci izjašnjavali za mir, Srbija je rasporedila 40.000 vojnika u i oko Kosova u pripremi za veliku ofanzivu, jasno kršeći obaveze koje su pre toga preuzeli.

Sada su počeli da se kreću od sela do sela, granatirajući civile i paleći njihove kuće. Videli smo nevine ljude koji su odvedeni iz svojih domova, primorani da kleče na zemlji i da budu pogođeni mecima. Muškarci su odvođeni od porodica, očevi i sinovi zajedno, postavljeni u redove i ubijeni iz hladnokrvnosti. Ovo nije rat u tradicionalnom smislu. To je napad tenkova i artiljerije na uglavnom nezaštićene ljude, čiji su lideri već pristali na mir.

Okončanje ove tragedije je moralna obaveza. Takođe je važno za nacionalne interese Amerike. Pogledajte ovu mapu. Kosovo je malo mesto, ali leži na važnoj rascepnoj liniji između Evrope, Azije i Bliskog istoka, na spoju islama i obe hrišćanske grane – zapadne i pravoslavne", rekao je tada Klinton, a potom se osvrnuo na tadašnju geopolitičku situaciju.

"Na jugu su naši saveznici, Grčka i Turska. Na severu, naši novi demokratski saveznici u centralnoj Evropi. I svuda oko Kosova, postoje druge male zemlje koje se bore sa sopstvenim ekonomskim i političkim izazovima, zemlje koje bi mogle biti destabilizovane velikim talasom izbeglica sa Kosova.

Svi sastojci za veliki rat su tu. Nezadovoljstva, demokratija u krizi , a u središtu svega toga, diktator u Srbiji koji od kraja Hladnog rata ništa nije radio osim što je započinjao nove ratove i dolivao ulje na vatru etničkih i verskih podela.

Sarajevo, glavni grad susedne Bosne, je mesto gde je počeo Prvi svetski rat. Drugi svetski rat i Holokaust zahvatili su ovaj region. U oba rata, Evropa je sporo prepoznavala opasnosti, a Sjedinjene Države su čekale još duže da se uključe u sukobe. Zamislite samo koliko života bi tada moglo biti spašeno da su lideri delovali mudro i na vreme. Koliko Amerikanaca ne bi moralo da umre?

Slične lekcije smo naučili u Bosni pre nekoliko godina. Svet nije delovao dovoljno rano da zaustavi ni taj rat. I ne smemo zaboraviti šta se desilo. Nevini ljudi zatvarani u koncentracione logore, deca pogođena snajperima na putu do škole, fudbalska igrališta i parkovi pretvoreni u groblja. Četvrt miliona ljudi ubijeno, ne zbog nečega što su učinili, već zbog toga ko su bili. Dva miliona Bosanaca postali su izbeglice.

Ovo je bio genocid u srcu Evrope, ne 1945. godine, već 1995. Ne u nekim zrnastim filmskim zapisima iz vremena naših roditelja i dedova, već u našem vremenu, testirajući naše čovečnost i odlučnost.

U to vreme, mnogi su verovali da ništa ne može zaustaviti krvoproliće u Bosni. Govorili su: "Pa, to je jednostavno priroda ljudi na Balkanu." Ali kada smo mi i naši saveznici stali uz hrabre Bosance da se suprotstave agresorima, pomogli smo da rat bude okončan. Naučili smo da na Balkanu, nečinjenje pred brutalnošću, jednostavno poziva na brutalnost. Ali odlučnost može zaustaviti vojske i spasiti živote.

Tu lekciju moramo primeniti na Kosovu, pre nego što se ono što se desilo u Bosni, ponovi i tamo.

U poslednjih nekoliko meseci učinili smo sve što smo mogli da rešimo problem mirnim putem. Sekretarka Olbrajt je neumorno radila na pregovaračkom sporazumu. Gospodin Milošević je odbio.

U nedelju sam poslao ambasadora Dika Holbruka u Srbiju da mu još jednom, u ime Sjedinjenih Država i NATO saveznika, jasno stavim do znanja da mora poštovati sopstvene obaveze i zaustaviti represiju ili će se suočiti sa vojnom akcijom. Ponovo je odbio.

Danas smo mi i naših 18 saveznika u NATO složili da uradimo ono što smo rekli da hoćemo, ono što moramo da uradimo da obnovimo mir. Naša misija je jasna – da pokažemo ozbiljnost ciljeva NATO-a kako bi srpski lideri shvatili neophodnost promene kursa, da odvratimo još krvaviju ofanzivu protiv nevinih civila na Kosovu i, ako bude potrebno, ozbiljno oštetimo sposobnost srpske vojske da nanese štetu narodu Kosova.

Ukratko, ako predsednik Milošević neće da sklopi mir, mi ćemo ograničiti njegovu sposobnost da vodi rat.

Želim da budem jasan – postoje rizici u ovoj vojnoj akciji – rizik za naše pilote i ljude na terenu. Srpska protivvazdušna odbrana je jaka. Mogu odlučiti da intenziviraju napad na Kosovo ili da pokušaju da nanesu štetu nama ili našim saveznicima drugde. Ako to urade, pružićemo snažan odgovor.

Nadam se da će gospodin Milošević shvatiti da je trenutni kurs samouništavajući i neodrživ. Ako odluči da prihvati mirovni sporazum i demilitarizuje Kosovo, NATO je spreman da pomogne u njegovoj implementaciji sa mirovnim snagama.

Ako NATO bude pozvan, naše trupe bi učestvovale u toj misiji za održavanje mira, ali ne nameravam da šaljem naše trupe na Kosovo da ratuju.

Da li naši interesi na Kosovu opravdavaju opasnosti po naše oružane snage? Duboko sam razmišljao o tom pitanju. Uveren sam da su opasnosti delovanja daleko manje od opasnosti nečinjenja – opasnosti po nezaštićene ljude i naše nacionalne interese.

Ako bismo mi i naši saveznici dozvolili da se rat nastavi bez reakcije, predsednik Milošević bi našu neodlučnost protumačio kao dozvolu za ubijanje. Bilo bi mnogo masakara, desetine hiljada izbeglica, žrtve bi tražile osvetu. Upravo sada, naša odlučnost je jedina nada ljudima na Kosovu da žive u svojoj zemlji, bez straha za sopstvene živote.

Setite se, tražili smo od njih da prihvate mir i oni su to učinili. Tražili smo da obećaju da će položiti oružje i oni su pristali. Obećali smo da ćemo mi, Sjedinjene Države i ostalih 18 zemalja NATO-a, biti uz njih ako učine ispravno. Ne smemo ih sada izneveriti.

Zamislite šta bi se desilo ako bismo mi i naši saveznici samo okrenuli glavu dok se ovi ljudi masakriraju na pragu NATO-a. To bi diskreditovalo NATO, stub na kojem je počivala naša bezbednost poslednjih 50 godina.

Takođe moramo zapamtiti da je ovo sukob bez prirodnih nacionalnih granica. Pogledajte ponovo mapu. Crvene tačke su gradovi koje su napali Srbi. Strelice pokazuju kretanje izbeglica na sever, istok i jug. Ovo kretanje već ugrožava mladu demokratiju u Makedoniji, koja ima svoju albansku i tursku manjinu.

Srpske snage su već izvršile prodore u Albaniju, odakle su Kosovski Albanci dobijali podršku. Albanija ima grčku manjinu. Neka vatra gori u ovom području i plamenovi će se širiti", rekao je Klinton, a potom je izneo zaključak.

"U konačnici, ključni američki saveznici mogli bi biti uvučeni u širi sukob, rat sa kojim bismo se kasnije morali suočiti, samo uz mnogo veći rizik i trošak.

Kao predsednik, imam odgovornost da se bavim ovakvim problemima pre nego što nanesu trajnu štetu našim nacionalnim interesima. Amerika ima odgovornost da stoji uz saveznike dok pokušavaju da spasu nevine živote i očuvaju mir, slobodu i stabilnost u Evropi. To radimo na Kosovu.

Ako smo išta naučili iz veka koji se bliži kraju, to je da, ako Amerika želi prosperitet i sigurnost, potrebna nam je Evropa koja je prosperitetna, sigurna, nedeljiva i slobodna.

Treba nam Evropa koja se okuplja, a ne koja se raspada. Evropa koja deli naše vrednosti i terete liderstva. To je osnova na kojoj će zavisiti bezbednost naše dece. Zato sam podržavao političko i ekonomsko ujedinjenje Evrope. Zato smo Poljsku, Mađarsku i Češku doveli u NATO i redefinisali njegovu misiju. I zato smo se obratili Rusiji i Ukrajini za nove partnerstva.

Koji su sada izazovi za tu viziju mirne, sigurne, ujedinjene i stabilne Evrope? Izazov jačanja partnerstva sa demokratskom Rusijom, koja uprkos nesuglasicama, može biti konstruktivan partner u izgradnji mira. Izazov rešavanja tenzija između Grčke i Turske, i građenja mostova sa islamskim svetom.

I konačno, izazov okončanja nestabilnosti na Balkanu, tako da se gorki etnički problemi u Evropi rešavaju snagom argumenta, a ne bombi. Tako da buduće generacije Amerikanaca ne moraju preći Atlantik da bi se borile u još jednom strašnom ratu. Ovo je izazov sa kojim se suočavamo na Kosovu.

Zato smo delovali sada, jer nam je stalo do spasavanja nevinih života, jer nam je u interesu da izbegnemo još okrutniji i skuplji rat i jer naša deca zaslužuju mirnu, stabilnu i slobodnu Evropu.

Naše misli i molitve večeras moraju biti sa muškarcima i ženama naših oružanih snaga, koji preuzimaju ovu misiju zbog naših vrednosti i budućnosti naše dece.

Neka ih Bog blagoslovi, i neka Bog blagoslovi Ameriku", zaključio je Klinton u svom zapaljivom govoru.

Podsećanja radi, agresija NATO-a na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju počela je 24. marta 1999. godine u 19.53 časova. Agresija na SRJ bila je presedan i izvedena je bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik vojske i policije, a ranjena su 5.173 vojnika i policajca.

Poginulo je oko 2.500 civila, među njima , a ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece.

Kao nestali vode se 25 osoba.

Svetskoj javnosti je predstavljeno da je razlog agresije bila teška humanitarna kriza na KiM, a u stvarnosti na KiM se 1998. godine dogodila serija terorističkih napada koje je počinila tzv. OVK, kako protiv snaga bezbednosti Srbije i SRJ, tako i protiv brojnih civila, ne samo Srba.

(Telegraf.rs)