Jovana je dva meseca provela u srcu Afrike: Ove stvari su je potpuno šokirale!

Studentkinja završne godine na Ekonomskom fakultetu u Nišu Jovana Aranđelović do sada je volontirala po brojnim studentskim organizacijama u Nišu i Aleksincu, odakle je rodom. Ipak, nijedno volontiranje nije je dovelo toliko daleko kao AISEC, studentska organizacija preko koje je otišla u Keniju.

U Keniji je provela dva meseca. Ovo je ujedno bio i prvi put da je izašla van granica Evrope. Ovu afričku državu opisuje kao drugačiju od svega što je do sada videla.

Preporučujemo

„Nisam imala nijedno negativno iskustvo jer su ljudi jako ljubazni. Imala sam jako lepa iskustva. Ljudi su slobodni i otvoreni, ako vas vide na ulici kao belca samo će da vam priđu i da krenu razgovor sa vama. Ne iz lošeg razloga, ali iz radoznalosti. Vole da znaju odakle ste, čime se bavite, zašto ste došli u njihovu zemlju‟, opisuje Jovana.

Kako kaže, Kenijci su patriote, vole svoju zemlju i žele da je predstave na što bolji način. U odnosu na Srbiju razlikuje je i hrana, te činjenica da se umesto hleba pretežno jedu pirinač i krompir.

„Htela sam da idem negde da volontiram. Volim da putujem i otići da volontiram mi je izgledalo kao idealna opcija jer bih usput radila nešto što je korisno, a sa druge strane bih imala priliku da na bolji i dublji način upoznam državu, kulturu i ljude. Znam nekoliko osoba koje su išle u Keniju na praksu tako da sam slušala iskustva. Odluka da apliciram za praksu dva meseca u Africi je bila malo ishitrena, ali nisam se pokajala‟, kaže Jovana.

U okviru prakse volontirala je u školici koja spada u siromašnije škole u Keniji i u koju idu učenici koji sebi ne mogu da priušte obrazovanje. Jovana je predavala engleski i matematiku, a rad sa učenicima opisuje kao jako lep.

„Ja sam radila sa mlađom decom, otprilike drugi razred. Dobro je što deca uče engleski od malena, tako da sam mogla da se sporazumem sa njima. To mi nije bio problem i to je nešto što je dosta olakšalo samu praksu. Deca su jako prijatna, ljubazna, vaspitana i mirna‟, objašnjava Jovana.

U toku prakse doživela je i emotivne trenutke. Iako je znala da škole nisu u najboljim uslovima, nije mogla da zamisli kako one zapravo izgledaju. Vrlo često roditelji učenicima donose užinu u vidu domaćih peciva koje su deca želela da dele i sa nastavnicima.

Za vreme prakse bila je smeštena u studentskom domu u Nairobiju. Kako kaže, stekla je dosta drugova i drugarica i sa njima obilazila grad. Ovo ujedno opisuje i kao najlepše iskustvo.

„Vodili su nas u šume, bili smo u nacionalnom parku, videli smo lavove, slonove, žirafe, koje smo i hranili. To je bilo jako zanimljivo iskustvo za mene‟, priča Jovana.

U okviru škole, najveći utisak na nju ostavio je poslednji dan, kada su učenicima doneli slatkiše i igračke. Učenici su bili oduševljeni i nisu želeli ništa da uče tog dana, već su zajedno sa nastavnicima izašli napolje.

„Ono što je meni jako drago jeste da, bez obzira što ljudi imaju dosta predrasuda o Africi, ne samo o Keniji i ljudima tamo, sam razuverila sebe tih predrasuda i videla sam da su u Keniji stvarno ljudi jako divni, jako prijatni, jako vole svoj kontinent i zemlju i žele da je predstave na najlepši mogući način svima‟, poručuje Jovana.

(Telegraf.rs/Niške Vesti)