Srbi su glasali! U ovim delovima treba saditi još drveća: Nećete verovati čemu sve doprinose guste krošnje

Pitali smo naše čitaoce gde je u Srbiji najhitnije zasaditi nova stabla, a rezultati ankete jasno oslikavaju prioritete stanovnika. Od četiri ponuđena odgovora dva su se posebno izdvojila. Čak 38,46% ispitanika smatra da je drveće najpotrebnije u gradovima i parkovima kako bi se ublažile letnje vreline i poboljšao kvalitet vazduha. Sa druge strane, skoro trećina ispitanika (26,92%) kaže da je sadnja značajna u blizini reka zbog sprečavanja erozije i poplava.

Ovi odgovori ukazali su nam na to da se oseti značajna razlika u temperaturi između sela i velikih gradova, i da je stanovnicima Srbije potreban hlad i beg od letnjih vrućina u parkovima ispod guste krošnje. Osim toga, na ovaj način su nas podsetili i na to da se tokom obilnih višednevnih padavina reke se izlivaju iz korita i uništavaju useve, ali nažalost i domove, pa su glasali i za to da se više pažnje posveti sadnji stabala u blizini reka.

Preporučujemo

Upravo ovi prioriteti, koje su čitaoci prepoznali, nalaze se i među prioritetima Ministarstva zaštite životne sredine koje putem projekta pošumljavanja doprinosi aktivnom unapređenju naše okoline. Zato će i ove godine izdvojiti značajna sredstva jedinicama lokalne samouprave za realizaciju projekta pošumljavanja i ozelenjavanja javnih površina.

Do sada je širom Srbije zasađeno skoro pola miliona stabala, a priprema se i plan za tekuću godinu. Sadnja drveća u parkovima direktno utiče na smanjenje čestičnog zagađenja i prirodno spušta temperaturu za nekoliko stepeni, dok strateško pošumljavanje obala reka učvršćuje zemljište i stvara prirodnu branu od bujičnih voda.

Pored ova dva odgovora, ispitanici su glasali i za to da je više stabala potrebno zasaditi duž auto-puteva kako bi sprečili nanose snega i kiše i smanjili buku, ali i oko fabrika kako bi drveće služilo kao prirodni filter.

Od 2020. godine, zahvaljuјući podršci i konkursima Ministartva, Srbiјa јe bogatiјa za oko 350.000 novih sadnica, ali samo prošle, 2025. godine Ministarstvo zaštite životne sredine je izdvojilo 150 miliona za ovu aktivnost.

Ovakve akcije neprestano se sprovode širom Srbije, a posebno u okolilni škola i vrtića gde se deca, kroz direktan kontakt sa prirodom, uče ekološkoj odgovornosti i značaju svake zasađene sadnice. Ovakve akcije okupljaju i veliki broj volontera.

Pitanje kvaliteta vazduha jedan je od najvažnijih tema danas, a posebno u urbanim sredinama gde je koncetracija loših čestica, posebno tokom grejne sezone, iznad proseka. Jedno zrelo stablo može godišnje da apsorbuje do 22 kilograma ugljen-dioksida i da filtrira značajne količine prašine i teških metala iz vazduha.

(Telegraf.rs)