Zašto se Vrbica smatra dečjim praznikom i kakvu simboliku nose vrbove grančice i zvončići

Srpska pravoslavna crkva obeležava 4. aprila Lazarevu subotu, praznik u narodu poznat kao Vrbica, koji je posvećen sećanju na poslednje čudo Hristovo pred nedelju stradanja, smrt i vaskrsenje.

Tada je Hristos, prema predanju, vaskrsao Lazara iz Vitanije.

Preporučujemo

Lazar je, potom, živeo još 30 godina kao episkop na Kipru, gde je i sahranjen.

Njegove mošti počivaju u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra, odnosno iz Kitona kod Larnake, gde je stajala nadgrobna ploča sa natpisom "Hristov prijatelj".

Ovaj praznik se uvek proslavlja u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta i uvek u subotu, dan uoči praznika Cveti.

Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove grane, koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu, zbog čega se praznik i zove Vrbica.

Vrbove grančice simbolično predstavljaju ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, gde su ga dočekala deca.

Na ovaj praznik deci se oko vrata stavljaju zvončići, a od vrbinih grančica prave se venčići za glavu.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vrbica je dečji praznik jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko".

Na ovaj praznik se bere i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a sutra ujutru se, na Cveti, ukućani njome umivaju.

Običaj je da se mladi međusobno daruju cvećem.

S obzirom na to da je praznik u vreme vaskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro igrati i pevati.

Mnoge porodice ovaj dan slave kao krsnu slavu, a trpeza je uvek posna.

(Telegraf.rs/Tanjug)