Manjinski mediji na ivici opstanka: Bez podrške države ugroženo pravo na informisanje

Iako su manjinski mediji prepoznati kao ključni za očuvanje jezika, identiteta i kulture nacionalnih zajednica, njihov opstanak u Srbiji sve je neizvesniji zbog nedostatka sistemske podrške i stabilnog finansiranja.

Pravo na informisanje na maternjem jeziku garantovano je zakonima, ali praksa pokazuje drugačiju sliku. Posebno su ugroženi romski mediji, kojih je u Srbiji veoma malo, a koji se gotovo isključivo oslanjaju na projektno sufinansiranje. U takvim okolnostima, svaki izostanak finansijske podrške može značiti i gašenje redakcija.

Preporučujemo

Stručnjaci upozoravaju da bi nestanak lokalnih manjinskih medija imao ozbiljne posledice – ne samo po medijsku scenu, već i po same zajednice. Bez relevantnih informacija na sopstvenom jeziku, građani ostaju uskraćeni za osnovne sadržaje koji se tiču njihovih prava, svakodnevnog života i kulturnog identiteta.

„Manjinski mediji nisu samo informativni kanali, već važan deo očuvanja kulturnog identiteta i demokratskog razvoja zajednice“, jedna je od ključnih poruka koja se čuje u okviru televizijske priče posvećene ovom problemu.

Foto: Romanenevimata/AI Chatgpt

U okviru ove teme govorili su Ljiljana Stojanović, urednica JUGpress-a, Zoran Saitović, urednik ROMINFO media, Danijela Ivanković, predsednica Društva novinara Niša, kao i Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. Sagovornici su saglasni da bez dugoročnih i održivih modela finansiranja manjinski mediji ne mogu opstati.

Upozorava se i na šire društvene posledice – smanjenje medijskog pluralizma, slabljenje demokratskih kapaciteta i ubrzanu asimilaciju manjinskih zajednica, jer sadržaji na njihovim jezicima postaju sve ređi u javnom prostoru.

Video prilog na ovu temu nastao je u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025–2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode organizacije okupljene u Koaliciji za slobodu medija. Projekat traje od marta 2025. do februara 2027. godine i ima za cilj unapređenje medijskog okruženja u Srbiji.

Ova priča još jednom otvara pitanje: može li društvo koje ne ulaže u informisanje na jezicima manjina zaista govoriti o ravnopravnosti i inkluziji?

(Telegraf.rs)