Trka na Vršačkom Bregu otkriva magične staze kroz čudo prirode severne Srbije: Mesto idealno za prolećni odmor

Kišni dan nije pokolebao oko 200 planinara, takmičara u planinarskom trekingu (Treking liga Planinarskog saveza Srbije), da prošle subote projure Vršačkim Bregom, predelom koji prkosi tvrdnji da je Vojvodina ravna.

Preporučujemo

Uz Frušku Goru, koja zauzima posebno mesto u Sremu, ovaj banatski breg pravi je primer izuzetka koji potvrđuje pravilo: sve je ravno, osim ako krenete na Gudurički vrh!

Zove se breg i tako se doživljava kada se gleda iz grada. Vršačka kula je na značajnom uzvišenju, ali to je, zapravo, tek početak ogromne planine prekrivene listopadnom šumom koja se prostire 19 kilometara na istok, ka Rumuniji, i delom u ovoj susednoj zemlji.

Gudurički vrh uzdiže se čak 641 metar iznad mora, ali se s njega ne vidi ništa – sve je prekriveno šumom. Međutim, postoji lepa metalna konstrukcija vidikovca, koji je prava atrakcija u vedrim danima.

Foto: Mateja Beljan

Najduža staza na trci bila je duga čak 32 kilometra, kombinovala je više tačaka i vrhova, a osim Guduričkog značajan je i Đakov vrh (449 metara). Najbrži trkači ovu stazu "proleteli" su za nešto više od tri sata, savladavši pri tome više od 1.600 metara kumulativnog uspona.

Foto: Mateja Beljan

Staze su lepe, prohodne i obeležene, pa planinari i rekreativci u istraživanje mogu da krenu već od znamenite Vršačke kule, ali je u tom slučaju Gudurički vrh malo daleko. Zato postoje staze iz okolnih sela, a jedna lepa početna tačka je selo Malo Središte, u kome se nalaze i fini apartmani, a mesto je najpoznatije po manastiru Središte. I s južne strane, preko brega, nalazi se manastir Mesić, u istoimenom selu.

Foto: Mateja Beljan

Ako ovome pridodamo znamenitosti samog grada, nema sumnje da je Vršac s svojom planinom idealan za jedan porodični ili vikend s prijateljima, pa čak i za mini odmor tokom prolećnog raspusta.

A kiša – padala je prošle subote ceo dan po malo, osvežavajući vazduh i natapajući zemlju. Poseban je doživljaj šume u takvim vremenskim uslovima. Bilo je mnogo prolećnog cveća i čitave površine poprimale su magičnu ljubičastu boju. Na planini se nikad ne zna kakvo će vreme biti, mi smo se nadali suncu, ali došlo je nevreme – grmljavina i grad.

(Telegraf.rs)