Ovo niste znali o ocu Nikole Tesle: Zvuči neverovatno da je to umeo i znao, ostaćete zaprepšćeni

Milutin Tesla (1819–1879) – prota, nacionalni radnik, pesnik, poliglota i prosvetitelj – dugo je bio nepravedno zaboravljen. Na prvi pogled, ovo može zvučati paradoksalno, jer njegovo ime gotovo uvek prati spominjanje njegovog sina, Nikole Tesle (1856–1943). Ipak, osim nekoliko uobičajenih rečenica, retko se mogu pronaći detalji o njegovom bogatom i izazovnom životu: o društvenom angažmanu, odličnim odnosima sa rimokatoličkim sveštenicima, međusobnom uvažavanju, misionarskom radu među hrišćanima i muslimanima, kao i o presudnom uticaju na odgoj slavnog sina. Milutin Tesla, sam po sebi, zaslužuje mnogo veću pažnju javnosti nego što mu je do sada ukazivano.

Na pitanje novinara K. Mofeta iz 1896. godine, koliko jezika govori, Nikola Tesla je odgovorio:

Preporučujemo

- Ne baš mnogo, šest ili sedam, ili osam, ali moj otac je bio veliki lingvista. On je govorio osamnaest jezika. Osim toga, on je bio izvanredan matematičar.

Milutin Tesla rođen je u selu Raduču u Lici. Otac mu je bio štabalni stražmeštar Nikola, a majka Ana, iz plemena Kalinića, kći oficira. Tetka mu je bila parohova žena u Raduču, a u Ogulinu St. Kalinić. Milutin je započeo karijeru u vojsci, što je odgovaralo oficirskom okruženju u kojem je odrastao, ali očigledno nije nasledio očevu ljubav prema vojničkom životu. Jedan mali incident – prekor što nije očistio mesingana dugmad – bio je povod da napusti vojnu školu. Nikola Tesla je kasnije zapisao:

- Moj je otac bio vojnički vaspitan poput svoga brata… ali, začudo, kasnije se priklonio svešteničkom pozivu i u tom zvanju stekao visok ugled.

O braku Milutina i Georgine Mandić malo se zna. Pretpostavlja se da je do njega došlo između druge polovine 1845. i prve polovine 1846. godine. Romantični Džon O’Nil u poeziji objašnjava:

- Verovatno ga je interesovanje za pesništvo i filozofiju privuklo Đuki Mandić. Njoj je bilo dvadeset i pet godina, a Milutin je bio dve godine stariji od nje. Njegova ljubav prema svešteničkoj kćeri verovatno je uticala na izbor njegovog poziva (svešteničkog).

Ideale kojima se rukovodio tokom života najbolje potvrđuju njegove reči izgovorene u Senju 1852. godine:

- Boga mi moga! Ništa mi nije tako dragoceno kao sloboda, blago sostojanije i napredak Naroda Mog i Braće, i za ovo dvoje: Cerkvu i Narod, gde god budem, gotov ću biti život moj položiti.

Revnost u radu i odnos prema ljudima nije prošla nezapaženo. Austrijski car Franc Josef Prvi odlikovao ga je 1873. Ordenom zlatnog krsta za zasluge Prvog stepena, na šta je Milutin bio ponosan. Njegova fotografija iz tog perioda postala je poznata, a vest je prenelo najmanje četiri bečka lista. Poslednje godine života bile su teške. Vojna krajina bila je u promenama između 1871. i 1873. godine, kada je Nikola završavao školovanje u Karlovcu. Milutin je želeo da ga sin prati sveštenički put, ali Nikola se tome nije pokorio. Teška bolest primorala ga je da devet meseci leži u krevetu. Nikola se kasnije sećao:

Foto: Wikipedia

- U jednom od samrtnih trenutaka, za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Još uvek pamtim njegovo bledo lice kada je pokušavao da me razveseli. Rekoh mu: – Možda bih mogao da se oporavim, ako mi dopustiš da studiram tehniku. – Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu – odgovorio mi je svečano, a znao sam da tako i misli.

Otac je tada insistirao da Nikola na godinu dana ode u lov zbog oporavka i svežeg vazduha. Milutin Tesla bio je poznat po svojoj moralnosti i širokogrudosti. Nikada nije bio gramziv; svoje parohijane često je oslobađao plaćanja za svešteničke usluge. Na primer, prilikom venčanja Mihaila Lemaića nije tražio naknadu, jer je smatrao da je važnije da ljudi u parohiji žive u skladu s religijskim običajima nego da zarađuje.

Pisac i filozof, Nikola je o svom ocu zapisao:

- Veoma učen čovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac, a za njegove propovedi se govorilo da odišu rečitošću, poput one Abrahamove u Santa Klari. Posedovao je čudesno pamćenje i često je recitovao dugačke tekstove na nekoliko jezika. Često je u šali govorio da može da rekonstruiše neke od klasika ukoliko se izgube, recitujući njihova dela. Njegov stil pisanja je izazivao divljenje. Njegove rečenice su bile kratke i jezgrovite, a on je bio vrlo duhovit i satiričan.

Milutin je pisao i dopise za „Srpski dnevnik“ u Novom Sadu o aktuelnim problemima: školstvu, sveštenstvu, bolestima i vremenskim nepogodama koje su zadesile narod. Takođe, pisao je i u hrvatskim novinama pod pseudonimom Rodoljub Pravičić, uglavnom o narodnom životu i gospodarstvu, ispravljajući netačne vesti.

Deset godina nakon očeve smrti, 1889. godine, Nikola Tesla je došao u rodni kraj da podigne spomenik „Svome dobrom ocu“. Jovan Bratić ističe da Nikola na više mesta govori o svom ocu s dubokim poštovanjem:

- Kada je odrastao i počeo da se probija kroz život, video je da je njegov otac bio heroj koji je pored svešteničke dužnosti morao da brine o velikoj porodici, kako će je izvesti na put.

(Telegraf.rs)