Dok neki na granici čekaju satima, neki uspeju da PROJURE: Ovo su granični prelazi za koje znaju samo RETKI!

Dok se na glavnim koridorima odvija bitka za svaki metar asfalta, pravi duh granice živi na onim mestima gde carinici poznaju putnike po imenu. Ovo su "ventili" naše zemlje, mali prelazi koji čuvaju mir, štede vreme i spajaju porodice.

Ipak, neophodno je dobro se pripremiti i informisati, jer iako alternativni granični prelazi imaju svoje prednosti, oni često funkcionišu po sistemu koji je nepoznat za velike, međunarodne granične prelaze.

Preporučujemo

O alternativnim graničnim prelazima i najboljem načinu da se iskoriste, i time izbegnu kilometarske gužve, razgovarali smo sa direktorom Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA), Aleksandrom Seničićem.

- Neophodno je da se ljudi informišu, da vide na mapama tačno kako da dođu do tih prelaza, sa njih mogu brzo da se vrate na glavni put. Na svim našim graničnim prelazima su integrisane kamere i na pri pretrazi graničnih prelaza izlaze jedan za drugim. Ne bi bilo loše kada se ljudi negde zapute, da na pauzi pogledaju kakvo je stanje na graničnim prelazima i onda se odluče za onaj u kome su najmanje gužve u tom trenutku - rekao je Seničić za Telegraf.rs.

On je istakao da su alternativni prelazi itekako korišćeni, ali funkcionišu po striktnom radnom vremenu, i često su namenjeni isključivo lokalnom stanovništvu. Zbog toga, kako je naglasio, od vitalne je važnosti dobro se pripremiti i informisati pre putovanja, naročito ako je prvi put.

- Nikada ne postoji samo jedan veliki prelaz, uvek postoje neki manji, samo treba proveriti njihovo radno vreme, jer ne rade 24 sata. Neki se zatvaraju u osam, neki u deset, neki ranije, zavisi od prelaza. Treba voditi računa da se ne dođe na prelaz, a da je on zatvoren. Te alternativne prelaze najčešće koriste lokalni stanovnici i oni su otvoreni za njih, neki od njih su i međunarodni prelazi - zaključio je Seničić.

Srbi već dugi niz godina tradicionalno putuju u Grčku na letovanje, a od rasformiranja Jugoslavije, sa njom više nemaju zajedničku granicu. Stoga, ako putujete drumski saobraćajem, morate proći kroz Severnu Makedoniju. Najpoznatiji prelaz je Preševo, odnosno Evzoni na ulazu u Grčku, ali postoje i alternativne rute koje su manje zakrčene.

Više od graničnog prelaza je Prohor Pčinjski. Smešten uz sam manastir, ovaj prelaz nudi najlepši pejzaž pri ulasku u Severnu Makedoniju. To je duhovna i turistička oaza koja vas čuva od vreve auto-puta, vodeći vas kroz srce planine Kozjak.

Za one koji idu ka moru, Dojran na granici Severne Makedonije i Grčke je "sveti gral". Dok se na Evzoniju čeka satima pod suncem, na Dojranu se granica prelazi uz miris jezera i sveže pečene ribe u obližnjim restoranima.

Kada je u pitanju Crna Gora krivene tačke su Čemerno i Vučje. Dok kolone idu na Gostun, ovi prelazi u okolini Priboja i Sjenice su za one koji poznaju planinu i ne plaše se uskih puteva radi uštede vremena i neverovatnih vidikovaca.

(Telegraf.rs)