Međunarodni dan Roma: Između istorijskog pamćenja i savremenog otpora

Piše: Aleksandar Nedeljković

Postoje datumi koji nisu za čestitanje. Postoje dani koji su podsetnik. Nažalost i Međunarodni dan Roma je postao baš takav dan — dan kada se ne govori o simbolima, već o stvarnosti. A stvarnost je da se romska zajednica i danas, u 21. veku, suočava sa istim obrascima odbacivanja, diskriminacije i nasilja koji su kroz istoriju menjali oblike, ali ne i suštinu.

Preporučujemo

Kao novinar i kao romski aktivista, ne mogu ovaj dan posmatrati kroz prizmu folklora i protokola. Ne mogu govoriti o tradiciji, a da ne govorim o stradanju. Jer romska istorija u Evropi nije samo istorija muzike i slobode — to je istorija progona, ropstva, Porajmosa, zaboravljenih grobova i nevidljivih žrtava. To je istorija naroda koji je preživeo ono što mnogi nisu.

Foto: Romanenevimata

Danas, kada gledamo Evropu, vidimo zabrinjavajući povratak ideologija koje smo verovali da su zauvek poražene. Ekstremni nacionalizam ponovo dobija prostor. Govor mržnje postaje svakodnevnica. Rasizam više nije skriven — on je glasniji, otvoreniji i, što je najopasnije, sve češće normalizovan.

Romi su, kao i mnogo puta kroz istoriju, među prvima na udaru.

U mnogim evropskim zemljama svedoci smo segregacije, institucionalne diskriminacije, pa i otvorenog nasilja. U digitalnom prostoru, Romi su često meta dehumanizacije. U političkom diskursu, koriste se kao simbol problema, a retko kao deo rešenja. I to nije slučajno — to je obrazac.

Srbija nije izuzetak.

Iako postoje zakoni, strategije i deklarativna podrška inkluziji, svakodnevni život Roma pokazuje drugačiju sliku. Rasizam je prisutan u obrazovanju, zapošljavanju, medijima i javnom prostoru. Nedavni incidenti, u kojima se otvoreno izgovaraju pretnje i uvrede na račun Roma, pokazuju da problem nije nestao — već da dobija novi intenzitet.

Ali uprkos svemu — romska zajednica opstaje.

Aleksandar Nedeljković, Foto: Romanenevimata

I ne samo da opstaje, već ostavlja dubok trag u evropskoj i svetskoj kulturi. Od Django Reinhardt, koji je promenio istoriju džeza, do Esma Redžepova, čiji glas i danas simbolizuje identitet i snagu, romski umetnici su oblikovali kulturni pejzaž Evrope. U Srbiji, imena poput Šaban Bajramović ostaju neizbrisiv deo kolektivne memorije.

Ali uticaj Roma ne završava se u umetnosti. Danas postoje romski intelektualci, novinari, pravnici, aktivisti i lideri koji menjaju narativ i otvaraju prostor za nove generacije. To su ljudi koji dokazuju da romska zajednica nije pasivni posmatrač istorije — već njen aktivni učesnik.

Zato danas nije dan za simboliku, već za jasno pozicioniranje. Romska zajednica mora biti vidljiva, organizovana i spremna da zaštiti svoja prava. Ne iz potrebe za konfliktom, već iz potrebe za dostojanstvom i ravnopravnošću. Jer društvo koje ne štiti svoje najranjivije — zapravo ne štiti nikoga.

(Telegraf.rs)