ZAŠTO VOLIM SRBE I SRBIJU? PROSTO JE... Pričali smo sa Bler, Amerikankom koja nas obožava, otkrila nam je SVE!

Bler Kadet je mlada, prelepa, uspešna, ponosna Afroamerikanka, žena sa savršenim manirima i obrazovanjem, nezaobilazna u elitnim društvenim dešavanjima u - sad ide neočekivan deo - Beogradu.

Njeni rilovi na Tiktoku i Instagramu omiljeni su među svima u Srbiji, bez obzira na političku, navijačku ili bilo kakvu drugu orijentaciju: narod je voli jer o Srbiji i Srbima priča sa toliko ljubavi i toliko poštovanja, da jednostavno nemamo izbora nego da je volimo.

Često ističe kako je tek kod nas osetila kako je živeti u državi neopterećenoj bilo kakvom formom rasizma, i kako je ovde svi gledaju kao osobu, a ne kroz bilo kakvu prizmu povezanom sa bojom kože.

Nažalost, Bler je pre par nedelja imala i jedan ružan rasistički incident, čija je žrtva bila (jedna žena ju je izvređala, na rasnoj osnovi), i to je bio jedan od povoda da je ugostimo u Telegrafu i popričamo s njom o poslu, Beogradu, istoriji, životu...

Inače, Bler je rođena u Masačusetsu, u SAD, pre 36 godina, pre dolaska kod nas obišla je gotovo celu planetu, a prvo nam je otkrila zašto je odlučila da živi i radi baš u glavnom gradu naše zemlje:

- Pre svega, hvala vam što ste me pozvali i srećna sam što radim ovaj intervju i delim svoju priču o tome - zašto Srbija. Zapravo, zašto ne Srbija? Živela sam u mnogim, pretpostavljam, čudnim zemljama, i u jednom trenutku sam samo izabraila Srbiju na mapi. U to vreme izbor je bio između Beograda i Tirane, i izabrala sam Beograd. Nisam znala šta da očekujem, ništa nisam znala o ljudima, istoriji, religiji... Došla sam otvorenog uma jer sam bila već 10 godina u inostranstvu. Uvek je dobro ući u zemlju bez predrasuda, ne očekivati ništa, i sve se samo uklopilo na svoje mesto.

Bler, vi imate svoj biznis u Srbiji, i to veoma uspešan. Šta tačno radite?

Da, imam svoju firmu, "ABC Experiences and Events d.o.o. Beograd". Srbija mi je bila veoma privlačna jer mi je kao strancu bilo veoma lako osnovati firmu. Pružam usluge relokacije - za strance koji žele da osnuju firmu ili kupe nekretninu, oni su moji idealni klijenti. Posebno u današnjem svetu, mnogi Amerikanci žele opcije. Ljudi žele mesto gde mogu lako otvoriti firmu bez, znate, obaveznih dva miliona dolara kapitala. Srbija je veoma gostoljubiva prema strancima, ljudima koji žele biznis ili investicije. Takođe organizujem događaje, poput mojih "afternoon tea" zabava koje sam uvela pre tri godine. Portparol sam i marketinške agencije za dobijanje državljanstva putem investicija.

Zašto je dobro raditi i živeti u Srbiji? Zašto bi neko iz Amerike došao ovde i razvio biznis?

Kada me pitaju "Zašto si ovde, a Amerikanka si?" - ne znam, možda jer sam privilegovana, živela sam svuda, ali Američki san je, nažalost, mrtav. Moji baka i deka su to postigli kada su imigrirali u SAD. Otišli su u penziju, slali decu u privatne škole. Za moju generaciju, imam 36 godina, to je gotovo. Preduzetnica sam u srcu i trebalo mi je 10 godina da se skrasim i izaberem Srbiju. Kažem: "Zašto da ne Srbija?". Mnogi kažu - idi u Singapur - bila sam u Aziji - ali ovde, Balkan je kao poslednja prilika za preduzetnike koji žele nešto drugačije. Toliko toga se može izgraditi, ljudi su ljubazni, a poslovni ekosistem je zaista fleksibilan. Kad je reč, recimo, o EU, recimo u Francuskoj gde su me zvali da otvorim firmu, ima previše birokratije. Nema prostora za inovacije. Francuzi znaju da su im potrebni preduzetnici, inovatori, nove ideje... Ali nema mnogo... ne znam, možda Francuzi ne vole toliko da rade. Mi Amerikanci smo opsednuti radom, ali u EU je teško osnovati kompaniju onome ko nije državljanin EU. U SAD možete osnovati firmu i skalirati je zbog veličine tržišta, ali je život preskup. Ako želite da počnete od nule sopstvenim sredstvima, veoma je teško. Danas ionako sve možete raditi onlajn. Imam klijente iz SAD preko Jutjuba i TikToka, tako da ne moram biti u SAD da bih imala biznis.

Nažalost, tema rasizma je ponovo aktuelna, i to i u nekim zemljama gde je nismo očekivali. Ipak, vi tvrdite da Srbija nije jedna od tih zemalja. Kakvo je vaše iskustvo s tim kod nas?

Jedna stvar koja me je osvojila kod Srbije je istorija. Istorija bez sistemskog ili institucionalizovanog rasizma. Istorija Jugoslavije, oslobađanje od Otomana. To pokazuje da nikada nisu sistemski kolonizovali druge narode. Uvek su bili gostoljubivi. Ovo je gostoljubiva zemlja i kao crnkinja i Amerikanka, ovde imam privilegiju. Ljudi me vide prvo kao ljudsko biće, pa ženu, pa tek sam onda crna žena, i Amerikanka. Život ovde i odluka da živim u zemlji gde mogu da živim moj najbolji život, naravno poštujući lokalno stanovništvo, gde mogu da donosim svoje ideje, je prosto sjajno za moj nervni sistem. Mislim da mnogi crni Amerikanci ne znaju kako je to kad te vide prvo kao čoveka, jer u SAD, imajući u vidu dugu istoriju i trenutnu situaciju, bez obzira na to koliko novca imaš, ili u kom kraju živiš, ili koja kola voziš, uvek te prvo vide kao crnca. To je duboko u američkom tkivu. Srbija je za mene sigurna luka, i nikad neću prestati da pričam pozitivno o njoj, čak i kad mi kažu da ovde nije sve savršeno. Srbija je bila dobra prema meni, i nastaviću da delim svoje iskreno mišljenje. Čak i kad se desio onaj rasistički incident dok sam plaćala račun za telefon, potpuno ničim izazvan... Naravno, to je uradila Amerikanka. Nikada to ne bih očekivala od lokalaca. U ovom političkom okruženju, ljudi su danas postali drski u svojoj mržnji. Neki ljudi prosto ne vole da vide druge srećne. Ta žena je prosipala mržnju bez ikakvog povoda, svima je bilo veoma neprijatno. Bilo mi je neprijatno, ali sam se usprotivila. A ovde ljudi neće stati na tvoju stranu samo zato što si beo kao i oni. Svi su je gledali u fazonu "može li već jednom da ode?". Ne možeš da radiš te stvari ovde. Ovo je Srbija, okej? Na kraju je otišla i svima je laknulo. I meni je laknulo. Bilo je traumatično, pa sam podelila to na TikToku. da bi ljudi znali. Ako smo gostoljubivi, ne treba baš svakoga da puštamo u zemlju. U SAD proveravamo prošlost ljudi, trebalo bi proveravati i Amerikance: "Jesi li rasista?". Ako jesi, molim te, ne dolazi, ne treba nam to ovde, ta mržnja...

Kakav je bio život Bler Kadet pre Srbije?

Rođena sam u Kvinsu, u Njujorku, ja sam Njujorčanka, ali se moja porodica preselila u Masačusets jer ima bolji obrayovni sistem. U Njujorku je sve u privatnim školama. Odrasla sam u Masačusetsu, a leta provodila u Njujorku kod bake i deke. Studirala sam političke nauke i bavila sam se politikom, ali sam napustila SAD 2014. godine. Tada je počelo moje životno putovanje - od studentkinje u Izraelu do 5 godina provedenih u Aziji i putovanja po celom kontinentu. Bila sam nastavnica engleskog i imala sam firmu za proizvode za kosu. I tako sam proputovala celu Aziju - Singapur, Japan, Južna Koreja, Kina, Kazahstan, čak sam bila i u Novom Zelandu. Recimo da sam živela veoma zanimljiv život.

Kako provodite dane u Beogradu?

Dan počinjem rano, mojim "Hot Girl" jutarnjim šetnjama kroz moj divni kraj, sa divnim drvećem, imamo divne parkove, tako da krećem ujutru, pre nego što se drugi probude. Idem u jednu sjajnu teretanu za žene. Družim se sa prijateljima, koji su takođe preduzetnici. Noćni život je ovde neverovatan, bila sam na svim kul mestima. Lafajet me je oduševio, tamo sam prvi put otišla 2022. godine. Bila sam u nekim kul mestima svuda po svetu, u Parizu, Londonu, Singapuru, Bangkoku... Ali rekla sam, ovo, ovo je veoma impresivno. Svetska klasa, bolje od Mulen Ruža u Parizu. Lafajet - plesači, svi izgledaju kao supermodeli. Svima preporučujem to mesto. Klijentima preporučujem Lafajet ili restorane u Beton hali. Omiljeni hoteli za večeru ili čaj su mi St. Regis ili Bristol, to su nova "it" mesta. Volim da idem tamo sa prijateljima, i da zaista doživim najbolje od Beograda.

Ko su vam prijatelji u Srbiji i Beogradu?

Imam "miks" prijatelja. Prijatelje koji su Srbi sam upoznavala na događajima ili konferencijama. Prošle godine sam bila na Slavi kod prijateljice, što je bila velika stvar za naše prijateljstvo. Velika je stvar biti pozvan na nečiju kućnu Slavu. Ona je isto mnogo putovala... Imam i američke i internacionalne prijatelje u Beogradu. Odemo na piće ili večeru par puta nedeljno. Volim da plešem, ovde ima sjajnih mesta. Tako da... Blagoslovena sam da imam divne prijatelje ovde.

A običaji u Srbiji? Kultura, zabava, izlasci? Kako vam se sve to čini?

Naučila sam da ljudi vole da sklapaju poslove uz jelo. Bila sam na ručkovima od 6 sati koji se pretvore u večere... To mi je kao Amerikanki čudno, ali tako se ovde radi. Ljudi su društveni, vole da piju. Probala sam rakiju pre tri godine, nikad nisam čula za nju dok nisam došla ovde. Još uvek mi je prejaka, ali popijem po koju čašicu. Kad je reč o muzici, videla sam Cecin nastup pre oko dve godine. Da, Ceca, gledala sam je uživo. Bila sam na jednom događaju, i ona se pojavila, i svi su vikali "O moj Bože, Ceca!". A ja sam pitala "ko je ova žena?" Prijatelj mi je rekao da je potražim na Vikipediji i tada sam saznala sve... Posle sam gledala mnoge nastupe uživo... U nedelju sam bila u Palati nauke, podsetilo me to na Muzej nauke u Bostonu ili na Muzej istorije u Njujorku. Zaista svetska klasa. I naravno, Kalemegdanska tvrđava. To je ogromno mesto, treba mi prava tura jer ima toliko istorije. Ljudi tamo igraju šah, druže se. Možda jednom nedeljno prošetam po Kalemegdanu...

Toliko lepih reči o Srbiji... A, iskreno, imate li neki savet šta treba da menjamo? Ima li nečeg što vam se ne sviđa?

Ja sam gost ovde, pa mi je neprijatno da pametujem šta menjati. Recimo, navikla sam se na pušenje u zatvorenom prostoru... Ima mesta gde imate podeljeno, deo za pušače i deo za nepušače... Osim toga, zaista nemam neki savet. Ja sam samo gošća ovde, to je moj stav.

Pratite li sport u Srbiji?

Bila sam i na košarkaškoj utakmici, Partizanovoj utakmici, i to mi je bilo "WOW". Nisam očekivala toliki nivo energije i posvećenosti na toj utakmici. Volela bih da odem i na Zvezdinu utakmicu, da vidim i drugu stranu, znam da su oni "neprijatelji". Ali, kao neko iz Bostona, srce mi pripada Seltiksima, pa ne biram stranu. Samo želim da idem na utakmice, da gledam, jer vi u Evropi ste veoma posvećeni klubovima, neverovatno, više nego Amerikanci. Ali ja volim Srbiju, i Zvezda i Partizan su srpski timovi, pa neću da biram stranu.

Kakvi su Srbi kao ljudi, kao osobe, kao pojave?

Kad sam tek došla, primetila sam koliko su Srbi visoki! Prosečna visina za Amerikanke je oko 162 cm. Amerikanci su prilično niski. Imamo i mi visoke ljude, ali u Americi mene smatraju visokom, a ovde su sve moje srpske drugarice više od mene. Svi su visoki, svi sjajno izgledaju. Ovde sam "procvetala" jer je baš pristupačno biti lepa i negovana. To je prosto standard. Ja kažem svojim prijateljicama Srpkinjama, kad kažu za nekog da je "bejzik", da bi ta osoba u Americi bila "top". Amerikanke... neću reći da su lenje, nego je život tamo stresan, ima mnogo obaveza. Mnoge moje drugarice koje imaju decu prosto nemaju vremena za sebe. Ovde žene sa troje, četvoro dece izgledaju kao sa modne piste. Tako je lepo živeti u društvu gde svi izgledaju tako dobro! I svi su veoma prijatni. Srbi imaju tu slovensku facu, spolja ne deluju prijateljski. Ali kad progovoriš s njima o životu, otvore se. Podsetilo me to na vreme provedeno u Kazahstanu, kad sam komunicirala sa ruskim Kazahstancima. Potrebno im je vreme da se "zagreju", pošto su ozbiljni ljudi. Srbi ne deluju prijateljski raspoloženo, ali kad pričaš s njima, jesu prijateljski raspoloženi. Amerikanci više menjaju izraze lica, tako da, kad neko ne izgleda kao da je prijateljski raspoložen, verovatno nije prijateljski raspoložen. Navikli smo da se smejemo. Moje prijateljice mi kažu "Bler, prestani da se smeješ, to je poziv, svi će misliti da si blesava, jer se uvek smeješ... Ali ja sam srećna ovde. Zato se smejem. Srećna sam što sam okružena ljudima koji tako sjajno izgledaju.

A ljubav u Srbiji? Jeste li je pronašli?

Nisam u vezi, nemam decu. Bila sam u vezi... Ali sada sam sama, i srećna. Bila sam u vezi sa Srbinom, on je Srbin. Ne izlazim sa Amerikancima. Američki muškarci nisu džentlmeni, kao Srbi. Potpuno drugačiji mentalitet, Amerikanci su previše individualisti. Jure karijere, sve dele 50:50, a ipak imaju sva ova očekivanja od žena... Društvene mreže su iskrivile očekivanja mnogih muškaraca o tome kakva žena treba da bude, kako žena treba da izgleda, a vi ne ulažete u tu ženu. Ovde je suprotno. Dakle, bila sam sa Srbinom u vezi, bilo je lepo, nismo više zajedno, ali smo prijatelji. A sada sam fokusirana na to da sam sama, srećna, i gradim biznis od 7 cifara. To mi je fokus.

Na kraju, imate li vremena ovde za veru?

Deo sam religiozne zajednice, molim se vikendom. Pošto nemam porodicu ovde, a Srbi su veoma posvećeni porodici - znam da sad dolazi Uskrs i svi će biti sa svojim porodicama - imam zajednicu sa kojom večeram i molim se, proslavljam praznika pa se ne osećam usamljeno. Pitaju me "zar nisi usamljena ovde", a je im kažem "ne, imam prijatelje, imam svoju versku zajednicu, da pozdravim rabina... S njima proslavljam praznike, ima i stranaca... Divno je upoznati druge Amerikance, ljude drugih nacionalnosti i družiti se s njima. Deo sam lokalne jevrejske zajednice i to mi mnogo znači. Kao što ovde nema rasizma, tako se i kao Jevrejka ovde osećam sigurno. Sjajno je imati zajednicu ovde.

(Telegraf.rs)