Da li ste čuli za "kutije za bebe"? Ovde majke anonimno mogu da ostave decu, a evo šta se s njima dešava posle

Za stručnjake, t0 su deca bez roditeljskog staranja, a ne napuštena deca. Ipak, ostavljena su, najčešće već u porodilištu i tada brigu o njima automatski preuzimaju centri za socijalni rad. U onim ređim i težim slučajevima, kada je beba ostavljena na ulici, šanse da preživi su znatno manje. Zato se u nekim zemljama postavljaju takozvane kutije za bebe. Najbolje je kada ostavljena beba dobije novu porodicu, ali put do toga često traje predugo.

Priča svakog deteta bez roditelja je drugačija. Sistemi socijalne zaštite koji brinu o njima u regionu slični su. Nešto više od četrdesetoro mališana do tri godine zatekli smo i u beogradskom i u zagrebačkom centru. I jedni i drugi kažu da raste broj beba ostavljenih u porodilištu.

Preporučujemo

Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj, kaže da u kontinuitetu imaju veći broj dece smeštene u najmlađem uzrastu.

"Kad je planiran kapacitet od 30 mesta, otprilike je to bio broj koji je zadovoljavao potrebe grada Beograda. Međutim, tokom vremena se to menja", kaže Milačić i dodaje da se razmišlja o proširenju kapaciteta.

Da se istorija ipak često ponavlja, potvrđuje Ana Matković, upravnik odeljenja rane razvojne podrške iz Centra za decu u Zagrebu.

"Dosta roditelja su takođe kao deca bili u sastavu socijalne zaštite zbog ugrožavajućih uslova u primarnim biološkim porodicama, zbog nekih razvojnih zanemarivanja ili zlostavljanja dece, izloženosti verbalnom ili fizičkom nasilju, bilo kakvoj traumatizaciji deteta", kaže Ana Matković.

Dobrobit deteta jedini je cilj svih centara za socijalni rad u regionu. Prvo se trude da poprave uslove kako bi dete ostalo sa biološkim roditeljima. Druga opcija su srodničke i hraniteljske porodice, a poslednja smeštaj u ustanovu. Kada do toga dođe, trude se da što kraće traje, kaže Olivera Simendić iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu.

"U kojoj meri i koliko dugo će dete boraviti u ustanovi zavisi od niza okolnosti, zavisi od raspoloživog kapaciteta hranitelja koji može da odgovori na potrebe tog konkretnog deteta. Možemo imati hraniteljske porodice koje su slobodne, ali koje nemaju sposobnost da odgovore na potrebe male bebe ili deteta sa teškoćama u razvoju ili zdravstvenim problemima", objašnjava Olivera Simendić.

Usvajanje jedino rešenje

I dom i hraniteljska porodica samo su privremena rešenja. Jedino trajno je usvajanje. Preduslov je saglasnost roditelja ili lišavanje roditeljskog prava sudskim putem. U poslednje dve godine samo jedno dete usvojeno je nakon boravka u domu "Rada Vranješević" u Banjaluci, kaže direktorka doma Darijana Kecman.

"Najčešće zbog toga što deca nisu podobna, prema Porodičnom zakonu, za usvojenje. To znači da su starija od 10 godina ili da roditelj nije potpisao da je saglasan da se dete usvoji. Što se tiče hraniteljskih porodica, Republika Srpska ima veliku potrebu za obukom dodatnih hraniteljskih porodica kako bi se umanjio broj dece u ustanovama", kaže Kecmanova.

Tome teže svi u regionu. Od 450 korisnika zagrebačkog Centra za decu, samo petina je u ustanovi. Mnogi su kod kuće, a neke svakodnevno posećuju i saradnici koje centar angažuje već tri godine. Čak i kada se dete oduzme roditeljima, nije kasno za ispravku. Upravnica Centra Jasna Ćurković Kelava kaže da se roditeljima koji ne brinu adekvatno o detetu prvo oduzima pravo na život sa detetom, čime se daje mogućnost da, uz pomoć socijalnih radnika, poprave situaciju.

"Najteže je kad roditelj ne brine o detetu, a ne želi se odreći prava na roditeljsku brigu za to dete i onda ga posećuje, a dete zaista od tih retkih poseta nema ništa da bi se vezalo za roditelja. Ta neodlučnost roditelja je najteža situacija i mi kažemo da su one mame koje same zaključe da ne mogu brinuti o detetu i daju saglasnost za usvajanje zaista svojevrsni heroji i da su napravile najbolje za život svog deteta", kaže Ćurković Kelava.

Kutije za bebe – spas ili opasna prečica

Ono najgore, čedomorstvo, počinjava se u teškom psihičkom stanju. Ni ostavljanje deteta na ulici, u kontejneru ili na drugom nebezbednom mestu nije ništa lakše krivično delo. Šansa više da dete preživi osnovni je argument za postavljanje takozvanih kutija za bebe, gde se dete može ostaviti bezbedno i anonimno.

U zagrebački Centar za decu u Nazorovoj prošle godine stigla je beba stara samo dve nedelje, koja je ostavljena u "prozoru života". Pri Katoličkoj crkvi otvorilo ga je Udruženje "Betlehem" i to je jedino mesto u Hrvatskoj gde se dete može napustiti anonimno, iako je to krivično delo. Dok deo javnosti pozdravlja to što je jedan život spasen, mnogi smatraju da bi "prozor života" trebalo zatvoriti jer, kako kažu, otvara prostor za zloupotrebe.

Olakšavanje nezakonitog napuštanja dece ili prisilno odvajanje od majke neke su od opasnosti koje je prepoznalo nadležno ministarstvo u Hrvatskoj. Udruženje "Betlehem" nema dozvolu države da pruža tu uslugu. Hitno zatvaranje traži i više od 30 organizacija za prava žena koje čine Žensku mrežu Hrvatske. Kako kaže njena članica Sanja Juraš, svako može osnovati udruženje.

"Tri osobe u Hrvatskoj mogu osnovati udruženje i reći da žene ostavljaju decu njima u prozor. Tako nešto je apsolutno protivzakonito i neprihvatljivo. Vi ne možete kontrolisati šta će sa tom decom kasnije biti. Država je ta koja mora preuzeti odgovornost i zaštititi žene i decu, uspostaviti odgovarajuće mehanizme kako nikad ne bi došle u takvu bezizlaznu i ugrožavajuću situaciju", kaže Sanja Juraš.

Iz Udruženja "Betlehem" nisu želeli da govore pred kamerom RTS-a, ali ističu da im nije cilj da zamene nadležne službe, već da im pomognu. Dok se u Hrvatskoj vodi spor oko "prozora života", slične kutije za bebe postoje u Mađarskoj, gde su institucionalno podržane. Inkubator postavljen prošlog meseca finansiralo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Postavljen je u Dečjoj bolnici "Hejm Pal", kako bi majka mogla da ostavi bebu na sigurnom, grejanom i opremljenom mestu.

"Majka ostavlja bebu u inkubator, oprašta se, zatvara prozor i pritiska zvono pored prozora. Tada do inkubatora dolaze naši stručnjaci koji će preuzeti brigu o bebi. Važno je da je ceo proces anoniman. Inkubator snima jedna kamera, ali snima samo bebu. Nema prijave policiji, niti bilo kakvog drugog postupka", kaže Aniko Nađ.

Ostavljanje bebe na takvom mestu tumači se kao dobrovoljna saglasnost za usvajanje, uz mogućnost da se majka predomisli. U Mađarskoj postoji više od 20 kutija za bebe, ali i brojni kritičari. Jedan od njih je i organizacija "Nestala deca Evrope", čija predsednica Marija Hercog kaže da država nije uradila procenu njihovog uticaja.

"Oni zapravo nisu uradili nikakvu procenu uticaja kutija za bebe na broj čedomorstava. Ceo taj sistem je bizaran, veoma skupe inkubatore sa grejanjem postavljaju pored zadnjeg ulaza u bolnicu, a na nacionalnom nivou ne pružaju nikakve informacije o lokacijama tih kutija", tvrdi Marija Hercog.

Najglasniji argument protiv kutija za bebe jeste gubljenje prava na identitet tih mališana. Koliko je to bolno svedoči i priča iz zagrebačkog Centra za decu koje se seća Jasna Đurković Kelava.

"Sećam se jednog dečaka koji je sa 18 godina pronašao negde svoju biološku mamu i na putu tamo gde se trebalo s njom sresti je svratio ovde da pogleda dosije. On je rekao: znate, ja sve vreme ovde imam neku rupu i nadam se da će mi ovaj susret pomoći", kaže upravnica doma u Nazorovoj.

Materinski domovi – šansa da majka i dete ostanu zajedno

Da ne dođe do razdvajanja, razvijaju se materinski domovi. Zahvaljujući njima, smanjen je broj majki koje napuštaju porodilišta bez bebe. One koje dolaze sve su mlađe, a neke imaju tek 14 godina. Socijalna radnica Milica Korićanin kaže da je sve više maloletnih majki.

"Često idealizuju trudnoću, ali nakon porođaja postaju svesne koliko je majčinstvo zahtevno, posebno u tako ranom uzrastu", kaže Milica Korićanin.

Direktor Zvečanske Zoran Milačić kaže da materinski dom ima preventivnu ulogu.

"Nudimo podršku, od osnovnih znanja o brizi o detetu do završetka školovanja i dodatne edukacije. Cilj je da majka ostane uz dete i da ono ima zdrav razvoj, a ne da završi u ustanovi", kaže Milačić.

Nedostatak socijalnih radnika veliki izazov domova

U Bosni i Hercegovini u materinskom domu trenutno je samo jedna majka. Jedan od najvećih izazova je odliv socijalnih radnika, ističe Darijana Kecman.

"To su ljudi koji rade 15 ili 20 godina i koji su se iscrpili. Stepen profesionalnog sagorevanja je veoma visok“, kaže Darijana Kecman.

Koliko je posao zahtevan pokazuje i primer iz Zvečanske, gde jedan radnik brine o petnaestoro dece, iako je standard do osmoro.

"Rad sa decom je neprekidan. Svesni ste da ne treba da budu u ustanovi, ali kada ste sa njima, posvetite im se u potpunosti“, kaže socijalna radnica Milana Vouk.

Usvajanje – odgovornost na kvadrat

Oni koji promišljaju o boljim uslovima za zbrinjavanje napuštenih beba kažu da su potrebne brže sudske procedure za usvajanje deteta. Proces usvajanja, kaže Olivera Simendić iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, nije nimalo komplikovan ni težak naspram odgovornosti koju ta odluka nosi.

"Kad se radi o adoptivnom roditeljstvu, to je, po meni, odgovornost na kvadrat. Prvo, izabrao sam da budem roditelj i treba da budem dovoljno dobar roditelj detetu koje je već prošlo niz trauma koje treba da prevaziđem. To su traume koje ostavljaju ožiljke za čitav život", kaže Simendićeva.

Najbolji lek su zagrljaj i dom, ali put do toga je težak. U Srbiji je prošle godine usvojeno šezdesetoro dece, dvostruko manje nego ranije, delom zbog procedura, a delom zbog visokih očekivanja usvojitelja.

(Telegraf.rs/RTS)