Za ovu crkvu kod Niša sigurno niste čuli: Svetinja iz 6. veka je preživela ratove i granate na brdu Komiga

​Na brdu Komiga iznad sela Orljane, nedaleko od Niša, stoji tihi svedok srpske i vizantijske istorije. Crkva Svetog Jovana, jedna od svega dve sačuvane svetinje iz svog perioda u Srbiji, vekovima prkosi ratovima, granatama i zubu vremena, čuvajući priče o carevima, ratnicima i isceliteljskoj veri.

​Uspon na brdo Komiga nije samo put kroz prirodu, već put u daleku prošlost. Prema predanju, temelji ove crkve sežu u 6. vek, u doba vizantijskog cara Justinijana. Kako objašnjava jerej Dragan Stanković, ovo mesto je nekada imalo ključni strateški značaj. Crkva je podignuta kako bi se sa ove tačke branila Moravska dolina i važan carski put, služeći kao zaštita za Justinijanu Primu od upada razbojnika.

Preporučujemo

​Burnu istoriju crkve najbolje oslikavaju njeni zidovi, koji su poput otvorenog udžbenika istorije. Na njima se jasno prepoznaju različite epohe, od tankih vizantijskih cigala iz vremena cara Vasilija i 11. veka, pa sve do krupnijih blokova iz 19. veka koji svedoče o kasnijim obnovama. Arheolog i istoričar prof. dr Miša Rakocija ističe da je ovo tipičan primer srednjovizantijske arhitekture, sličan Latinskoj crkvi u Gornjem Matejevcu.

​Tokom srpsko-turskih ratova, svetinja se našla direktno na liniji fronta. Dok su se turski topovi nalazili u podnožju, na samom brdu su bili srpski položaji. U razornom granatiranju stradao je južni zid, a srušena je i kupola koja je nekada krasila ovu građevinu, ali neprijateljska vatra nije uspela da sruši duh naroda.

​​Među najdirljivijim pričama vezanim za crkvu je ona o vojniku Živojinu. Dok je stražario pod kišom granata, Živojin se zavetovao Bogu da će, ukoliko preživi, obnoviti svetinju. Svoje obećanje je ispunio, a velika obnova pod njegovim nadzorom trajala je od 1885. do 1892. godine, kada je crkva ponovo osveštana.

​Vernici iz celog kraja veruju u isceliteljsku moć ovog mesta. U neposrednoj blizini nalazi se takozvani "šuplji kamen", gde su se nekada monasi povlačili u molitveno tihovanje. Veruje se da su njihove molitve osveštale prostor, pa mnogi i danas dolaze ovde tražeći mir i lek za svoje tegobe. Tradicija okupljanja je najizraženija uoči praznika rođenja Svetog Jovana, kada brdo Komiga oživi uz veliki broj vernika.

​Poseban pečat današnjem izgledu crkve dala je Danijela Stanković, supruga oca Dragana. Poreklom iz Rumunije, Danijela je pre dve decenije pronašla svoj dom u Srbiji. Kao školovani ikonopisac sa Teološkog fakulteta u Jašiju, naslikala je pet ikona koje su nedostajale, unoseći deo svoje duše u ovaj drevni prostor. Ona ističe da se u Orljanu oseća posebna blagodat koju su preci ostavili, a koju današnje generacije moraju sačuvati.

(Telegraf.rs/GlasJuga)