Da li znate ko su jenđe? Imaju veliku vezu sa mladencima u ovom delu Srbije: "Kad mlada izađe, one..."

Pre nego što zasvira muzika i svadba dobije svoj puni ritam, u sandžačkim domovima nastupa trenutak koji mnogi pamte celog života. Tišina. Kratka, ali teška od emocija. To je onaj trenutak kada mlada još stoji između dva sveta – onog u kojem je odrasla i onog u koji tek treba da zakorači.

"U svakoj svadbi postoji jedan trenutak tišine, pre muzike, pre veselja, kada je mlada još uvek u potpunosti vezana za svoj rodni dom", opisuje sagovornica iz priloga koji je probudio snažne reakcije među gledaocima, piše Sandžak danas.

Preporučujemo

U tom trenutku u kuću ulaze jenđe – žene iz porodice mladoženje koje imaju posebnu ulogu u ovom običaju. One ne dolaze samo da "uzmu mladu", već da posvedoče njenoj lepoti, vaspitanju i dostojanstvu koje nosi iz svoje kuće.

"Jenđe su žene koje ulaze da je vide, da posvedoče njenoj lepoti i na kraju njenom odlasku i početku novog života", objašnjava jedna od učesnica.

Za razliku od savremenih navika, stariji u Sandžaku ne kriju stav kada je reč o ovom činu.

"Uzima se mlada po običaju, a ne – pobegla. Od koga je pobegla? Kome je pobegla?", kaže starija žena, u rečenici koja možda najbolje oslikava razliku između nekadašnjeg i današnjeg poimanja braka.

Pripreme za dolazak jenđi počinju danima ranije. Dvorišta se uređuju, iznose se ćilimi, postavljaju stolovi i priprema bogata trpeza. U jednoj porodici, kako se navodi, bilo je čak 19 jenđi koje su došle da prisustvuju ovom trenutku.

"Sve se organizuje u dvorištu, iznesu se ćilimi, garniture… sve po starim običajima. Kad mlada izađe, sve oči su uprte u nju", priseća se sagovornica.

Pre njenog izlaska služi se kafa, sok, voće, kolači i baklava, ali običaj nalaže da se mlada zatraži pre nego što gosti počnu da piju kafu. Tada devojke iz kuće izvode mladu pred okupljene. Jedan od najsnažnijih simbola ovog običaja jeste trenutak kada svekrva prostire crvenu stazu. Mlada njome prolazi prema novoj porodici, dok iza nje devojka koja još nije udata brzo uzima tkaninu i unosi je u kuću, prema verovanju da će upravo ona biti sledeća koja će se udati.

U svemu tome posebnu ulogu ima glavna jenđa, žena koja vodi računa o mladi, njenom izgledu i svakom detalju ceremonije.

"Ona dodaje duvak, vodi računa o zlatu i svemu što je potrebno", objašnjava jedna od žena koje su učestvovale u ovom običaju. Tu je i dever, koji simbolično prstenuje mladu, nakon čega ga ona poslužuje kafom, sokom i kolačima, čime se simbolično uspostavlja odnos s novom porodicom.

Ipak, iza svih običaja ostaje ono najjače – emocija.

"Velika je trema kada te dvadesetak ljudi gleda, a znaš da je to možda poslednji dan u tvojoj kući kao devojka", priznaje mlada iz priloga. U tom trenutku retko ko ostaje ravnodušan. Plaču roditelji, sestre, rodbina. Suze nisu znak slabosti, već duboke povezanosti i ljubavi koja se ne može sakriti.

"Ne može čovek da ostane imun na sve to", kaže sagovornica, opisujući atmosferu koja se teško može preneti rečima. I dok se običaji s vremenom menjaju, suština ostaje ista. "Po mom mišljenju to su lepi običaji. Poštuje se kuća iz koje ideš", zaključuje jedna od žena.

U vremenu kada se mnoge vrednosti gube, sandžački običaj uzimanja mlade ostaje podsjetnik da brak nije samo lični čin dvoje ljudi, već i susret dve porodice – ispraćen poštovanjem, emocijom i dostojanstvom.

(Telegraf.rs/Sandžak danas)