Advokat Simić besan zbog Porodičnog zakona: Ponašamo se kao da će ĆUŠKE vratiti Kosovo, a ovo je pravi PROBLEM

Eksplozija reakcija u srpskoj javnosti povodom izmena Porodičnog zakona još jednom je potvrdila da su pitanja porodice i vaspitanja najosetljivije tačke našeg društvenog bića. I dok su se određene zakonske korekcije usvojile gotovo neprimetno, odredbe koje se odnose na vaspitavanje dece i uvođenje eksplicitne zabrane fizičkog kažnjavanja izazvale su pravu buru.

Ipak, u čitavom tom metežu, čini se da se zaboravlja ključna činjenica: suština ove zabrane nije novina, već preciznije definisanje nečega što je u našem pravnom sistemu već odavno utemeljeno.

Preporučujemo

Predloženim izmenama i dopunama Porodičnog zakona, koje je pripremilo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, uvodi se nedvosmislena zabrana fizičkog kažnjavanja dece. Prema novim odredbama, roditelji u procesu čuvanja, podizanja i vaspitavanja ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima, telesnom kažnjavanju, niti bilo kojim drugim kaznama koje na direktan ili indirektan način vređaju ljudsko dostojanstvo i narušavaju fizički ili psihički integritet deteta.

Važno je naglasiti da se ova pravila ne odnose isključivo na roditelje, već obavezuju i hranitelje, staratelje, kao i sve druge osobe koje se o detetu staraju ili sa njim dolaze u kontakt u okviru porodice ili šire zajednice.

​Sankcije predviđene za kršenje ovih odredbi fokusirane su pre svega na korekciju roditeljskog ponašanja. Umesto pukog kažnjavanja, predviđeno je sprovođenje korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava. U praksi, to znači da će organ starateljstva imati ovlašćenja da nalaže roditeljima uključivanje u posebne obuke o pravima deteta i odgovornom roditeljstvu, kako bi se ispravili obrasci ponašanja koji uključuju fizičku silu.

Ovakav pristup temelji se na Strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i Opštem protokolu iz 2022. godine, gde se svaki oblik telesnog kažnjavanja deteta kao vaspitnog sredstva kategorički definiše kao jedan od oblika fizičkog nasilja.

Mnogi kritičari, međutim, previđaju da je ova norma u srži postojala i ranije. Dok se ranije ova oblast posredno tretirala kroz član 69 stav dva, sada je ona precizno i jasno pozicionirana u članu 197, stav 2. Pored zabrane fizičkog kažnjavanja, ova verzija zakona donosi i druge važne promene: potpuno ukidanje maloletničkih brakova čak i uz sudsku dozvolu, uvođenje prava deteta da se samostalno obraća institucijama, kao i značajno pojačanu kontrolu države nad vršenjem roditeljskih prava.

Ovim povodom razgovarali smo sa poznatim advokatom Ivanom Simićem, koji na ove promene gleda iz šireg, sociološkog ugla, smatrajući da je fokus javnosti usmeren na pogrešne probleme.

- Pre svega, smatram da je fizičko kažnjavanje dece kao koncept odavno prestalo da bude deo savremenog civilizacijskog pristupa. Jednostavno, to je prevaziđeno vreme. Danas svedočimo potpunoj promeni elementarnih sistema vrednosti. Ti novi sistemi sada se vrte oko novca, jutjubera i rijaliti programa. U eri u kojoj deca imaju neograničenu i bezuslovnu dozvolu da koriste mobilne telefone i budu izložena svakakvim sadržajima, mi se i dalje iscrpljujemo polemikama o tome da li roditelji imaju pravo da udare dete. Odgovor je jasan - nemaju, niti treba da imaju. Civilizacijski smo taj nivo odavno prošli i danas su nam na raspolaganju daleko humanije i efikasnije metode vaspitavanja - ističe Simić.

On ukazuje na paradoks u kojem se društvo bori za pravo na "vaspitnu ćušku" dok istovremeno ignoriše mnogo opasnije društvene devijacije koje direktno oblikuju psihu mladih generacija.

- Živimo u situaciji u kojoj su kladionice postale osnovni segment privrede i glavno mesto društvene organizacije mladih, ali i drugih grupa. Imamo delove populacije koji u tim objektima provode po dvadeset sati dnevno. Umesto da mladi provode vreme na sportskim terenima sa svojim roditeljima, bakama, dekama ili rođacima, oni sede u zadimljenim prostorijama prateći kvote. U takvom urušenom sistemu, nijedan zakon, pa ni ovaj Porodični, ne može suštinski da utiče na psihosocijalni razvoj pojedinca. Ne možete kancer lečiti kafetinom. Potpuno je besmisleno verovati da je do ovakvog stanja u društvu dovela nekakva roditeljska ćuška, dok nam se čitava kultura raspada pred očima - oštar je advokat.

Simić primećuje i fenomen "opšte stručnosti" koji prati svaku javnu raspravu o vaspitanju, dodajući da se suštinski problemi maskiraju banalnim prepirkama o tradiciji.

- Ove teme su se sada uhvatili bukvalno svi koji žele da budu viđeni i da kažu nešto što zvuči "pametno", tretirajući to kao najbitnije pitanje u državi. Ponekad deluje, ironično govoreći, kao da pojedinci veruju da ćemo odbranom tog tradicionalnog obrasca, odnosno očuvanjem "svete tradicije" da fizički kažnjavamo sopstvenu decu, uspeti da vratimo Kosovo i Metohiju. Kao da je upravo to taj ključni element koji nam je sve ovo vreme falio da rešimo nacionalne probleme - dodaje on sa dozom ironije.

Prema njegovim rečima, problem nije u zakonskom tekstu, već u dubokoj eroziji društvenih uzora i autoriteta.

- Nama je propao celokupan sistem vrednosti, a kada se to dogodi, neminovno propadaju i sve pojedinačne vrednosti. To je direktna posledica činjenice da su vrednosti "Zadruge", "Farme" i "Elite" postale jače i dominantnije od vrednosti koje simbolizuju Novak Đoković, Nemanja Vidić ili Željko Obradović. Pogledajte samo naš sport. Danas nam petorku u timovima sačinjavaju strani igrači. Bez ikakve namere da bilo koga uvredim, ali naša zemlja je kolevka košarke. To je podneblje gde je jugoslovenska škola košarke bila čitava jedna životna filozofija. Na toj filozofiji su odrastale generacije klinaca, ona je čuvala ovaj narod od kolektivne depresije u najtežim istorijskim trenucima. A danas, umesto da na terenu prepoznate nekog novog Bodirogu ili Danilovića, gledate crnce. Ponoviću, nije reč o rasizmu, već o činjenici da nam u našem sportu fale naši ljudi, naša deca i naši talenti. To su vrednosti za koje treba da se borimo, a ne za pravo na fizičko kažnjavanje. To je stvar koja je davno morala ostati iza nas - zaključuje Simić.

​Iako je prethodni Porodični zakon ocenio kao "savršen" u svojoj formi, advokat je kratko prokomentarisao da je nova verzija sada u potpunosti usklađena sa Istanbulskom konvencijom, kao i da je sa strane pravde jedino bitno da se zakonsko slovo poštuje i sprovodi.

(Telegraf.rs)