Naučnici u šoku: Na obali Nišave pronađeno biće za koje niko nije verovao da živi u Srbiji

U naučnom radu objavljenom u časopisu Acta Entomologica Serbica, po prvi put je potvrđeno prisustvo vrste Carabus scabrosus na teritoriji Srbije – impozantnog i vizuelno upečatljivog insekta poznatog kao "veliki ljubičasti trčuljak". Primerak je uočen u blizini Dimitrovgrada, na obali Nišave. Ovo otkriće potpisuju dr Nikola Vesović, dr Srećko Ćurčić, dr Katarina Stojanović (Institut za zoologiju, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu) i dr Boris Novaković iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Jedina odrasla jedinka ove vrste u Srbiji pronađena je u jesen 2015. godine na levoj obali reke Nišave, u blizini sela Gradinje kod Dimitrovgrada, svega kilometar i po od granice sa Bugarskom.

Preporučujemo

Tokom rutinskog monitoringa kvaliteta vode Nišave, dr Boris Novaković je u priobalnoj vegetaciji primetio mužjaka ove krupne i upadljive bube, nakon čega je primerak i sakupljen.

Uprkos višegodišnjim ciljnim istraživanjima u dolini Nišave, od Dimitrovgrada do Pirota, dodatni primerci nisu pronađeni, što ukazuje da je vrsta u Srbiji za sada izuzetno retka.

„Veliki ljubičasti trčuljak” pripada rodu Carabus, koji predstavlja jedan od vrstama najbogatijih rodova tvrdokrilaca i insekata uopšte, sa skoro 1000 prepoznatih vrsta. Samo na Balkanu su poznate 44 vrste iz ovog roda, od kojih je skoro jedna petina endemična.

Sa dužinom tela odraslih jedinki većom od 50 mm, C. scabrosus spada među najkrupnije evropske tvrdokrilce i insekte. Vrstu karakterišu ispupčena, grubo kvrgasta pokrilca i metalnoplav ili ljubičast odsjaj površine tela, za razliku od „džinovskog trčuljka”, koji je potpuno crn. Glava i mandibule su izduženi i služe za uvlačenje u ljušturu kopnenih puževa, jer su i odrasle jedinke i larve malakofagne, odnosno hrane se puževima. U poređenju sa „džinovskim trčuljkom”, „veliki ljubičasti trčuljak” poseduje i nešto manje ispupčena pokrilca, a razlikuje se od njega i po obliku vratnog štita i edeagusa (kopulatornog organa mužjaka).

Do sada je Carabus scabrosus bio poznat iz Bugarske, Grčke, Turske, Malе Azije, Kavkaza i oblasti oko Crnog mora. Na Balkanu su poznate dve podvrste, koje naseljavaju pretežno planinska i šumska područja.

Prisustvo C. scabrosus u jugoistočnoj Srbiji ukazuje na postojanje odgovarajućih mikrostaništa i adekvatnih izvora hrane za održavanje populacije ovog krupnog predatorskog tvrdokrilca. U okolini lokaliteta gde je „veliki ljubičasti trčuljak” pronađen zabeležen je i kopneni puž Helix lucorum („šumski ili turski puž”), kojim se trčuljak najverovatnije hrani.

Nalaz iz Srbije pomera poznatu zapadnu granicu rasprostranjenja vrste i otvara pitanje kako je dospela do Nišavske doline – posebno jer je reč o vrsti koja ne može da leti i ima ograničenu pokretljivost.

Tri moguća objašnjenja

Autori rada razmatraju tri scenarija:

- prirodno širenje areala prema zapadu,- slučajan antropogeni unos,- ili postojanje do sada neotkrivene lokalne populacije u pograničnom području Srbije i Bugarske.

Dodatnu dilemu predstavlja i to što su najbliži poznati lokaliteti u Bugarskoj udaljeni oko 200 kilometara.

Ovo otkriće predstavlja važan doprinos istraživanju biodiverziteta insekata u Srbiji i ukazuje na mogućnost da je vrsta već duže prisutna u jugoistočnom delu zemlje.

Naknadna građanska opažanja iz 2018. i 2020. godine dodatno sugerišu da bi „veliki ljubičasti trčuljak” mogao biti šire rasprostranjen nego što se ranije mislilo.

Autori ističu da su potrebna nova terenska istraživanja kako bi se utvrdio status populacije i eventualna potreba za zaštitom ove izuzetno atraktivne vrste.

(Telegraf.rs/pirotskevesti.rs)