Vojni rok od marta 2027? Poznato šta čeka zaposlene i kolika će im biti primanja tokom 75 dana

Redovno služenje vojnog roka moglo bi da počne 1. marta 2027, najavio je predsednik Aleksandar Vučić, dok je ministar odbrane Bratislav Gašić prethodno poručio da će služenje vojnog roka početi u decembru ili u martu ove godine.

Vučić je precizirao kako je realno "da se sve obaveze koje se tiču regrutnih lista završe do septembra ili oktobra ove godine a da onda od 1. marta krenemo sa vojnim rokom" i dodao da će vojni rok trajati 75 dana, što je, prema njegovom mišljenju, "dečija igra u odnosu na 365 dana koliko je to bilo ranije".

Preporučujemo

Davno je prošla 2017. godina, kada je vlast u javnosti počela da pušta „probne balone“ o mogućem povratku služenja vojske, čisto kako bi videla kako će građani reagovati. Tek septembra 2024. godine predsednik Aleksandar Vučić potpisao je saglasnost za povratak obaveznog služenja vojnog roka. Međutim, onda se dogodio prvi novembar i pogibija šesnaest ljudi pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Usled talasa društvenog nezadovoljstva koji su pretežno izneli mlađi ljudi, vlast je ocenila da nije dobar momenat da uputi prve pozive za armiju, piše NIN.

Tenzije u zemlji i danas postoje, ali su one neuporedivo manje u poređenju sa 2025. godinom. Ali nije se samo to promenilo, već i međunarodne okolnosti, koje su jednom velikom ratu (u Ukrajini) i svetskom bezbednosnom problemu dodale najmanje još jedan – onaj na Bliskom istoku.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za NIN da je prvo u Srbiji tema vojnog roka otvorena 2017. godine, a da je Hrvatska prestigla Srbiju u pripremama, iako je kod njih pitanje vraćanja vojnog roka otvoreno kasnije. Prema njegovim rečima, ne postoje međunarodne okolnosti od kojih zavisi početak služenja vojnog roka u Srbiji, već je to „prebacivanje lopte“ jer, prema njegovom mišljenju, postoje samo unutrašnje okolnosti. Radić smatra da je Srbija mogla da uvede služenje vojnog roka još 2017. godine.

Prema njegovoj oceni, vlast do sada to nije učinila zbog toga što se suočila sa masovnim protestima i sa realnim problemom – činjenicom da pozivaju na služenje vojnog roka mladu generaciju koja je najvećim delom učestvovala u protestima. Kada je reč o unutrašnjim preprekama, Radić smatra da je jedna od njih i to što se očekuju parlamentarni izbori.

Jedan od najvažnijih razloga zašto je prolongirano uvođenje vojnog roka je bio praćenje stava javnog mnjenja. Oduvek je postojao neki stav "hajde da sačekamo, hajde da odložimo" – smatra Radić.

On podseća na izjavu predsednika Aleksandra Vučića iz septembra 2024. godine da je sve završeno i da je dogovoreno da se počne sa služenjem vojnog roka. Međutim, dodaje Radić, dok se čekalo da se propisi koji se odnose na služenje vojnog roka proslede Narodnoj skupštini – desio se prvi novembar.

I sada je to ćorsokak, jer tu nastaje raskorak između želja i mogućnosti. Raskorak između odluke da se pozovu mladići na služenje vojnog roka, jer sad više nema povratka – to je rečeno, to mora da se uradi; i činjenice da to treba da radi komanda za obuku koju, recimo, predvodi čovek koji je poznat po javnim istupima protiv studenata na protestima – navodi Radić.

On smatra da je 75 dana prekratak vojni rok, ali se nada da je zapravo plan u senci da se postepeno povećava njegovo trajanje. Prema Radićevom sudu, to je minimum obuke koji omogućava ispunjavanje forme. Međutim, sagovornik NIN-a smatra da stvarno rešenje problema popune vojske i osposobljavanja zahteva duži vojni rok.

Neko iskustveno vreme je, pokazalo se, šest meseci. Optimalno bi bilo devet meseci – predočava Radić.

Od dva termina koje vlast pominje za početak služenja vojnog roka, mart je tehnički izvodljiviji, smatra stručnjak iz oblasti odbrane i bezbednosti Ivan Miletić. On objašnjava za NIN da su za početak služenja vojnog roka u decembru najgori mogući vremenski uslovi i obuka ne može da se sprovede kao što može u martu.

Recimo, smrzne se zemlja, ne možete da kopate rovove, ne možete da radite određene aktivnosti napolju… Ne možete da pravite poligon sa preprekama zbog leda… Realno gledano, služenje u decembru može se početi ako baš mora… Ali ja kao neko ko je služio vojsku i ko se razume u vojni sistem, mislim da je bolje napraviti odlične pripreme tokom zimskog perioda, kada i onako ima dosta praznika – navodi Miletić.

On takođe ukazuje da tokom zimskog perioda ima dosta praznika, što znači da bi u 75 dana trajanja vojnog roka imali i Novu godinu, Božić i Srpsku novu godinu. Miletić zato smatra da je nepotrebno žuriti u decembru.

Bolje je da se što bolje uradi priprema objekata. Objekti su zaista u vrlo lošem stanju, jer se u njih nije investiralo, jer nije bilo potrebe za vojnim rokom. A objekti su ono što čini zadovoljnog i zdravog vojnika prvenstveno. Druga stvar koju ljudi zaborave su kolektivni uslovi smeštaja. U toku zime imamo i sezonu gripa. Evo ja se recimo sećam kada smo mi bili u vojsci bila je sezona gripa. Dve nedelje smo samo bili bolesni, da budem iskren, tako da se ništa nije dešavalo – skreće pažnju Miletić.

Ovaj sagovornik smatra da je za početak služenja vojnog roka mart mnogo bolji period, jer su tada mnogo bolji vremenski uslovi, vojnička obuka može da se u potpunosti sprovede onako kako je to potrebno, a nema toliko ni praznika.

I oficiri i vojska mogu da budu spremni u martu da u punom opsegu, na adekvatan način, sprovedu taj početak koji je najriskantniji, jer se dugo nije sprovodio sistem obuke, sem u vrlo u malom obimu, za ove koji su na dobrovoljnom služenju vojnog roka – zaključuje Miletić.

U vojsku bi trebalo da budu pozvani muškarci od 18 do 30 godina, a godišnje bi obuku trebalo da završi oko 20.000 mladića. Obuka bi trebalo da traje 75 dana. Kako je ranije objasnio načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović, prvih trideset dana budući vojnici učili bi određenu vrstu gađanja, drugih trideset bilo bi rezervisano za taktičku obuku, a poslednjih petnaest dana bi se ostavilo za obuku u terenskim, to jest logorskim uslovima.

Onima koji su zaposleni a stigne im poziv za vojsku, radni odnos bi trebalo da miruje, a oni bi primali naknadu zarade u visini njihove prosečne plate u poslednjih godinu dana.

Obavezno služenje vojnog roka koje traje dva meseca počelo je 9. marta u susednoj Hrvatskoj. Vojska je obavezna za muškarce od 19 do 29 godina, dok žene mogu da služe vojsku ukoliko to žele. Oni koji osećaju takozvani „prigovor savesti“ vojsku mogu da služe u civilu. Prema pisanju medija, regruti će za vreme služenja vojske u Hrvatskoj primati mesečnu naknadu od 1.100 evra.

(Telegraf.rs/NIN)