"Ja ovo nisam znao, a Srbin sam" Šok na mrežama, postavio pitanje na koje svi treba da znamo odgovor

Većina srpskih prezimena na prvi pogled deluje poznato, a gotovo svako se završava na prepoznatljivo "-ić". I to nije slučajno. Taj mali nastavak nosi veliku priču.

Sufiks "-ić" zapravo je stari slovenski deminutiv, ali njegova prava snaga leži u nečemu mnogo važnijem, označavanju porekla. Drugim rečima, prezimena koja se završavaju na "-ović" ili "-ević" bukvalno znače "potomak od" ili "sin od".

Preporučujemo

Ipak, iako deluje kao opšte znanje, ispostavlja se da nije svima poznato.

Na društvenoj mreži Reddit nedavno se povela rasprava upravo o tome. Jedan korisnik se iskreno iznenadio:
"Ja ovo nisam znao, a Srbin sam! Možda je opštepoznato, ali ja prvi put čujem."

Ubrzo su se uključili i oni koji su bolje upoznati sa poreklom prezimena, pa su objasnili kako je sve to funkcionisalo nekada:

"Ako se zoveš Stefan, a otac ti je Petar, ti si, jednostavno, Petrov sin. Ljudi te znaju kao Stefan Petrov. Tvoj sin potom postaje "Stefanov", odnosno "Petrović" mali od Petrova. Vremenom se ovaj obrazac ustalio, pa prezime više nije menjano iz generacije u generaciju, već se prenosilo dalje.

Zanimljivo je da isti princip postoji i kod drugih slovenskih naroda, kod Bugara kroz "-ov" i "-ev", kod Rusa kao deo imena (patronim), a kod Makedonaca kroz "-ovski" i "-evski".

Neki su podelili i primere iz tradicije, koji pokazuju koliko je sistem nekada bio fleksibilniji nego danas:
"U pojedinim selima unuk bi uzimao dedino ime za prezime. Ako je deda bio David, unuk postaje Davidović. Ali njegov sin više ne mora nužno nositi isto prezime, već ono može preskočiti generaciju i vezati se za nekog drugog pretka."

Iza naizgled jednostavnog nastavka "-ić" krije se čitava istorija porodičnih veza, porekla i identiteta. Ono što danas doživljavamo kao fiksno prezime nekada je bilo živa oznaka, direktna veza sa ocem, dedom ili lozom iz koje potičemo. Upravo zato, svako prezime nosi priču dužu od jednog života.

(Telegraf.rs)