Umro Redžep Ćosja

Redžep Ćosja, albanski političar, umro je u 89. godini, piše Lajmi.net.

Ćosja je bio akademik, književni istoričar, kritičar i pisac, a igrao je aktivnu ulogu u političkim dešavanjima tokom kosovske krize 90-tih i početkom 21. veka.

Preporučujemo

Porodica je saopštila da je Ćosja preminuo i sahranjen istog dana, u prisustvu članova uže porodice. Saopštenje glasi: "Obaveštavamo vas da je danas, 23. aprila 2026. godine, preminuo i sahranjen Redžep Ćosja. Sahranjen je u prisustvu članova porodice."

Redžep Ćosja rođen je 25. juna 1936. godine u Vusanju u Crnoj Gori. Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom mestu, a zatim je završio Učiteljsku školu u Prištini 1959. godine. Diplomirao je na Katedri za albanski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Prištini 1964. godine. Doktorirao je 1971. na Univerzitetu u Beogradu.

Tokom karijere bio je direktor Instituta za albanologiju u Prištini (1972–1981), profesor na Univerzitetu u Prištini, a jedno vreme i urednik časopisa "Jeta e Re". Objavio je oko četrdeset knjiga iz oblasti istorije književnosti, književne kritike, publicistike, romana i drama.

Ćosja je igrao ključnu ulogu u kosovskoj krizi 90-tih i kasnije. Kako je pisao RTS, par američkih diplomata je, na haškom suđenju za ratne zločine, tri dana potvrđivao teze odbrane da politički lider Oslobodilačke vojske Kosova, Hašim Tači nije bio u poziciji da samostalno donosi bilo kakve odluke, kao i da ta formacija, suštinski, nije imala odgovarajući komandnu strukturu. Tačijev glavni rival u OVK, Ramuš Haradinaj, opisivan je kao saradnik američke Centralne obaveštajne agencije, a baš Redžep Ćosja kao političar čiji je glas odlučio da Tači postane ključni pregovarač u Rambujeu.

Svedok odbrane, američki diplomata Pol Vilijems, koji je u Rambujeu bio savetnik delegacije kosovskih Albanaca, objasnio je kako se Tači uopšte našao na čelu albanskog tima.

Pred početak konferencije, Albance su predstavljale tri osobe - Tači, lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova i Redžep Ćosja, koji su tajnim glasanjem, rekao je Vilijems, izabrale lidera. Rugova i Tači su glasali za sebe, a Ćosjin glas je u velikoj meri odredio dalji tok kosovske krize.

I Rubin i Vilijems su potvrdili tezu odbrane da Tači, tokom trajanja sukoba, nije imao stvarnu moć, već da je ona ležala u rukama komendanata operativnih zona, kojih je na Kosovu tokom rata bilo šest, uz sedmu u Makedoniji koja u toj fazi krize nije aktivirana.

Istovremeno, Rubin je rekao da je Vašington želeo da od Tačija "napravi lidera", te da je između SAD i OVK vremenom izgrađen partnerski odnos, iako je Amerika u prvi mah tu formaciju proglasila terorističkom organizacijom.

(Telegraf.rs/Lajmi.net)