Radojević Škodrić: Sa inovativnim terapijama maligne bolesti postaju hronične

Stotine hiljada građana Srbije koji se bore sa teškim dijagnozama uskoro će imati pristup novim, najsavremenijim terapijama. Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić izjavila je da su obezbeđeni inovativni lekovi za više malignih bolesti i ukazala da se uz inovativne terapije značajno produžava život pacijenata. Najavila je i širenje kapaciteta za vantelesnu oplodnju.

Nedavno je potpisan ugovor sa kompanijom "Astra-Zeneka" o inovativnim lekovima za onkološke pacijente u Srbiji. Direktorka RFZO je rekla da je reč o "savremenim, modernim lekovima“ koji su obezbeđeni za deset novih indikacija u okviru više malignih oboljenja.

"To su karcinomi pluća, dojke, žučnih puteva, jetre, jajnika i mokraćne bešike – bolesti sa kojima se hiljade pacijenata u Srbiji bore svakodnevno“, istakla je Radojević Škodrić.

Posebno je izdvojila značaj tzv. "pametnih terapija“ za karcinom dojke i jajnika.

"Radi se o specifičnoj inovativnoj terapiji za koju su istraživanja pokazala da neverovatno produžava život“, naglasila je direktorka RFZO-a.

Ove terapije namenjene su pacijentima kod kojih genetske analize pokažu da će lečenje imati efekta.

"Prvo se urade genetske analize, pokaže se koja je mutacija gena, i onda se primenjuje inovativna terapija. Za jednu malignu bolest može da postoji više različitih terapija“, objasnila je Radojević Škodrić.

Među novinama je i uvođenje ciljane terapije za pacijentkinje obolele od raka dojke sa HRD mutacijom, kao i imunoterapije za karcinom žučnih puteva i jetre. Značajan pomak napravljen je i kod lečenja raka pluća.

"Pacijenti sa sitnoćelijskim karcinomom pluća u svim stadijumima, kao i sa nesitnoćelijskim u trećem stadijumu, do sada su mogli da prime samo hemioterapiju. Sada će im biti dostupne i inovativne terapije“, rekla je Radojević Škodrić.

Kada lekovi stižu u bolnice

Direktorka RFZO najavila je da, nakon usvajanja liste lekova u Vladi Srbije, sledi procedura javne nabavke.

"Od trenutka usvajanja potrebno je mesec do mesec i po dana da se sprovede tender i da se lekovi nađu u bolnicama – i odmah počinje njihova primena“, navela je Radojević Škodrić.

Podseća da su u prethodnim godinama značajno povećana ulaganja u inovativne terapije.

"Od 2013. do 2026. obezbeđeno je čak 110 inovativnih lekova, za šta je izdvojeno 220 milijardi dinara“, istakla je Radojević Škodrić.

Naglašava da ove terapije ne samo da produžavaju život, već i poboljšavaju njegov kvalitet.

"Maligna bolest može da se prevede u hroničnu – pacijenti mogu da žive kao što neko živi sa dijabetesom ili hipertenzijom“, poručila je Radojević Škodrić.

Više klinika za vantelesnu oplodnju

Pored obezbeđivanja inovativnih lekova, direktorka RFZO kaže da je proširena i mreža klinika za vantelesnu oplodnju.

Radojević Škodrić navodi da je ove godine ugovor potpisan sa 18 privatnih klinika, uz sedam državnih – ukupno 25 ustanova širom Srbije.

"Klinike su ravnomerno raspoređene od Subotice do Leskovca i podjednak kvalitet usluge dostupan je svim građanima“, istakla je Radojević Škodrić i dodala da sada nema lista čekanja za VTO, kao i da parovi sami biraju ustanovu.

Prema njenim rečima, za prvo dete i dalje je neograničen broj pokušaja, za drugo pet pokušaja, pravo imaju i samostalne majke, a omogućen je i uvoz reproduktivnog materijala. Posebno ističe značaj mere koja omogućava pacijentima obolelim od malignih bolesti da sačuvaju reproduktivni materijal.

"Omogućili smo da pacijenti zamrznu svoj materijal i nakon lečenja mogu da se ostvare kao roditelji“, naglasila je direktorka RFZO-a.

Nastavak ulaganja u lečenje

Radojević Škodrić poručuje da je obezbeđivanje inovativnih lekova i dalje prioritet zdravstvenog sistema.

"Ne stajemo, nastavljamo pregovore sa kompanijama kako bismo obezbedili što veći broj novih terapija“, zaključila je direktorka RFZO-a.

Domovi kao skladišta lekova

Koliko lekova u proseku ima svaka beogradska porodica, koje lekove najviše kupujemo i koji se najčešće nalaze u jednoj prosečnoj ženskoj tašni? Od lekova za temperaturu i bolove do preparata za prehladu, želudac i alergije. Sa promenom godišnjih doba menjaju se i zdravstvene tegobe građana.

"Antihistaminici su sada broj jedan, jer je počelo proleće, pošto su svi lekovi i prodaja vezani za godišnje doba. Tako da sada su antihistaminici broj jedan - za oralnu upotrebu, a naravno i kao kapi za oči i kao kreme u drugim oblicima", kaže farmaceut Apoteke Beograd Milina Marić.

Od lekova koji se uzimaju na recept na prvom mestu su, kažu farmaceuti, lekovi za srce i kardiovaskularni sistem, na drugom antibiotici, zatim slede lekovi za želudac i digestivni trakt, pa antidepresivi, čija upotreba stalno raste.

Od epidemije kovida 19, mnogi su počeli da uzimaju vitamine. Tako se u skoro svakoj ženskoj torbi može naći vitamin C, ili magnezijum. Ipak, i za to treba pitati doktora, a ne veštačku inteligenciju.

Lekari upozoravaju da preuzimanje tuđe terapije ili slepo praćenje onlajn preporuka može biti opasno. Svakom pacijentu neophodan je individualan pristup. U mnogim domovina lekovi se čuvaju "za ne daj Bože" – u fiokama, torbama i ormarićima. Vremenom se gomilaju, a ako se ne čuvaju kako je istaknuto na deklaraciji mogu da promene hemijski sastav i budu potencijalno opasni.

Pravilnikom iz 2019. regulisano je da takve lekove treba da odnesemo u apoteke, ali većina ih ne prima, jer nemaju novca da organizuju skladištenje i uništavenje, pa uglavnom završavaju u kontejnerima.

(Telegraf.rs/RTS)