Danas je roštilj, a nekada je bila borba za život! Evo šta zaista slavimo Prvog maja

Praznik rada danas je sinonim za roštilj i odmor u prirodi, ali iza 1. maja stoji borbena istorija borbe za ljudsko dostojanstvo. Od nereda na Trgu Hejmarket do prvih tajnih skupova u kafani "Radnička kasina", podsećamo vas kako je nastao dan koji slavi radničku klasu.

Borbeni koreni: Čikago 1886.

Preporučujemo

Istorija Prvog maja zvanično počinje u Čikagu. Inicijator ovog pokreta bila je Federacija organizovanih sindikata i radničkih saveza, koja je zahtevala promenu tadašnjih nehumanih uslova rada. Glavni cilj bio je uvođenje zakona o „tri osmice“ – osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.

Kada poslodavci nisu ispunili zahteve, 1. maja 1886. godine oko 40.000 radnika stupilo je u generalni štrajk. Sukobi sa policijom kulminirali su tri dana kasnije na trgu Hejmarket, gde je bačena bomba koja je usmrtila nekoliko policajaca i radnika. Četvorica vođa štrajka osuđena su na smrt, postavši simboli radničkog otpora.

U znak sećanja na ove žrtve, na Prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine, odlučeno je da je Prvi maj zajednički praznik svih zemalja u kojima radnička klasa treba da manifestuje svoju solidarnost.

Srbija na mapi radničkog pokreta

U našim krajevima, ideja o obeležavanju praznika stigla je vrlo brzo nakon svetskih dešavanja. Prva proslava Prvog maja u Srbiji održana je 1893. godine.

Glavni inicijator bio je Vasa Pelagić, rani socijalista i narodni prosvetitelj, zajedno sa grupom zanatlija i radnika okupljenih oko socijalističkog pokreta. Prvi skup u Beogradu bio je skroman, ali prkosan – radnici su se okupili u kafani „Radnička kasina“ na današnjem Trgu Republike.

- Bilo je to vreme kada se na radnika gledalo kao na oruđe, a ne kao na čoveka. Prvi skupovi bili su pod strogom prismotrom policije, ali duh solidarnosti nije mogao biti ugašen - beleže hroničari tog vremena.

Od tajnih sastanaka do državnog praznika

Dok je u predratnoj Jugoslaviji proslava često bila zabranjivana ili strogo kontrolisana, nakon Drugog svetskog rata, 1945. godine, Prvi maj postaje državni praznik. U socijalističkom periodu, proslava je evoluirala od vojnih parada i svečanih povorki ka onome što imamo danas – prvomajskom uranku. Ideja uranka bila je spoj radničkog bunta i narodne tradicije okupljanja u prirodi, čime je praznik dobio svoj specifičan, pitomi oblik koji se održao do danas.

Ko su ključne figure?

U svetu: Semjuel Gompers i vođe čikaških radnika (poput Alberta Parsonsa) koji su postavili temelje sindikalnog organizovanja.

Kod nas: Pored pomenutog Vase Pelagića, ključnu ulogu u kasnijem jačanju pokreta imali su Dimitrije Tucović i Radovan Dragović, koji su početkom 20. veka artikulisali radničke zahteve kroz Srpsku socijaldemokratsku partiju.

Danas, 140 godina nakon događaja u Čikagu, 1. maj ostaje podsetnik da prava koja danas smatramo osnovnim – poput vikenda ili plaćenog godišnjeg odmora – nisu data, već izborena teškom mukom.

(Telegraf.rs)