Željko povezao stopere na putu ka Rumi: Priča dvojice momaka zvučala kao u HORORU, rasplet je ŠOK ZA SVE!

U svetu gde je poverenje postalo retkost, susret sa nepoznatima na putu uvek nosi dozu neizvesnosti. Hroničar svakodnevice Željko Pantelić - Bunar podelio je nesvakidašnje iskustvo sa puta ka Rumi. Ono što je počelo kao gest dobre volje prema dvojici tinejdžera koji su tvrdili da su opljačkani nakon žurke u Crnoj Bari, pretvorilo se u niz nelogičnosti koje podsećaju na uvod u napeti filmski triler, a zapravo se ispostavilo da je reč o zbunjenoj omladini koja, pazite sad, ne zna šta je AUTO-PUT.

Rasplet ove priče definitivno je šok za sve!

Preporučujemo

Pantelićev zapis prenosimo u celosti:

Krećem za Rumu, nešto ispalo iznenada. Na izlasku ispod nadvožnjaka pre mosta stoje dva klinca. Tako negde 16-17 godina. Stoje sa leve strane prema pumpi, ne sa desne prema mostu. Spustim prozor. ,,Gde ćete momci?-pitam. ,,Idemo za Beograd'', kaže taj viši. Drugi, niži, sa ovim modernim frizurama gde je sve okolo ošišano i nagurano napred u šiške. ,,Mogu da vas povezem do Rumske raskrsnice, pa da posle izađete na auto-put''. ,,Gde je to?'', pita taj viši dečko. Tip, tip, pale se neke lampice: ideš za Beograd na šabačkom mostu i ne znaš gde je Rumska raskrsnica? ,,Hajde sedajte''. Nešto se domunđavaju, obilaze oko auta i sedaju. Taj viši pored mene, a taj sa modernom frizurom pozadi. Krećemo i za svaki slučaj gledam u retrovizor. Mislim da nismo prošli Klenak kada se ovaj pozadi izgubio iz vida.

Bacim pogled-spava. Pitam otkud tu na mostu i slušam sledeću priču: bili su kod druga u Crnoj Bari, on ima vikendicu na Drini, bilo 20-30 ljudi na žuraji i njima su ukrali novčanike, telefoni prazni, nema taksija (pomislio sam da je u svakom horor filmu tako, ali nisam ništa rekao), krenuli peške oko tri ujutru za Bogatić, dođu oko pet na autobusku, nema autobusa, na pumpi zaspe, lik ih doveze do Šapca na autobusku, nemaju para za kartu i neko im pokaže gde je most...Ne znaju ko im je ukrao novčanike, ima ovaj neki koferčić, beli sa točkićima, a onaj koji spava neki manji rančić. Kažem da ima punjač u kolima, kaže ne treba sad, napunili su jedan na pumpi. Što nisu javili nekom da dođe po njih ne znam. Idu u srednju turističku u Zemunu.

Nisu mi baš jasne neke stvari, ali vozim i dolazim do Rumske raskrsnice. Stanem na pešačko ostrvo između traka. Kažem ovome da siđu desno i kad izađu na auto-put, stopiraju odmah na izlazu, jer svi koji izlaze idu prema Beogradu. ,,Gde je rampa?'' Kažem da je rampa još 500m ispred i ponovim da siđu na auto-put. ,,Gde je auto-put?'' Imao sam obične rejbanke, a ne one za prepoznavanje vanzemaljaca. ,,Vidiš ona sva vozila''-kažem, pokazujući na reku vozila ispod, kaže ,,Vidim''.

,,E to ti je auto-put, i ta sva ta vozila idu prema Beogradu. Siđite ovde i idite levom stranom, čim dođete na proširenje gde izlaze vozila izbacite prst i neko će sigurno stati". Izlazi taj suvozač.

Pokušava da probudi ovog pozadi sa prednjih vrata. ,,Žućo...Žućo...Budi se...Budi se, treba da izađemo..." Kažem mu da otvori zadnja vrata i proba. Čuj ovo: kola sa četvoro vrata imaju i zadnja vrata, na koja je ovaj ušao. Iznenađen zatvara prednja vrata i otvara zadnja. ,,Žućo...Žućo..." Ovaj nekako diže glavu, nema pojma gde je, mislim da nisu samo umorni od pešačenja. Suvozač ga izvlači iz kola. ,,Hvala care", kaže. Ovaj je mrtav i ne može da stane na noge. Palim sva četiri migavca, posle svih ovih nezgoda u suprotnom smeru. ,,Ova će vam žurka ostati u sećanju", sa'ranjujem. ,,Hoće, sigurno", kaže taj viši i zatvara vrata.

Gledam kroz prozor: beli koferčić sa točkićima je tu, ovaj sa čudnom frizurom i rančićem tu...Otvaram vrata i izlazim. Nije gužva, ali vozila voze brzinama kojima nema praštanja. Pratim ih dok prelaze nekako preko dve trake i silaze niz isključenje za Beograd. Šta ti je mladost...

(Telegraf,rs/vestisabac)