Da li zaista štedite kada rotirate istrošene gume: Stručnjaci otkrivaju gde vozači najviše greše na Balkanu

Među vozačima na Balkanu odavno vlada nepisano pravilo: kada se prednje gume istroše, samo ih "zarotirajte" sa zadnjim i vozite još jednu sezonu. Cilj je jasan - odložiti kupovinu novog seta i uštedeti značajnu sumu novca. Međutim, stručnjaci upozoravaju da granica između pametnog održavanja i opasnog kockanja sa bezbednošću nikada nije bila tanja.

Zašto se gume uopšte troše nejednako?

Preporučujemo

Kod većine putničkih automobila, prednje gume su izložene daleko većem stresu. One nose težinu motora, upravljaju vozilom i trpe najveći pritisak prilikom kočenja. Zbog toga se gazni sloj na prednjoj osovini troši i do dva ili tri puta brže nego na zadnjoj.

Rezultat? Nakon 10.000 do 15.000 kilometara, prednje gume postaju vidno "ćelavije", dok zadnje često izgledaju kao nove.

Savet struke: Rotacija DA, ali pod određenim uslovima

Vulkanizeri i proizvođači guma zapravo preporučuju periodičnu rotaciju guma, ali ne onda kada su prednje već potpuno istrošene.

Pravovremena rotacija: Gume treba menjati s prednje na zadnju osovinu dok je razlika u istrošenosti još uvek mala (obično svakih 8.000–10.000 km). Time se postiže ravnomerno trošenje celog seta.

Pravilo „bolje gume nazad“: Ovo je tačka gde mnogi vozači greše. Ako kupujete samo dva nova pneumatika ili birate koji par je bolji, bolje gume uvek idu na zadnju osovinu. Iako zvuči kontraintuitivno (jer prednje gume vuku i skreću), zadnja osovina je zadužena za stabilnost vozila. Ako zadnje gume izgube prianjanje u krivini ili pri kočenju, dolazi do zanošenja zadnjeg dela (proklizavanja) koje je prosečnom vozaču gotovo nemoguće ispraviti.

Kada štednja postaje opasna?

Problem nastaje kada vozači na prednju osovinu montiraju gume koje su već blizu zakonskog minimuma (1.6 mm za letnje, 4 mm za zimske), misleći da će ih "dovršiti" do kraja sezone.

Glavni rizici su:

• Akvaplaning: Potrošena guma nema duboke kanale za odvod vode. Pri većim brzinama na mokrom putu, auto počinje da „skija“, gubeći svaki kontakt sa podlogom.
• Produžen trag kočenja: Čak i na suvom, istrošena guma drastično produžava put koji je potreban da se vozilo potpuno zaustavi.
• Gubitak upravljivosti: Ako su napred loše gume, automobil će u krivini nastaviti da ide pravo (podupravljanje), bez obzira koliko vi okretali volan.

Zlatna pravila za vozače

Ako planirate da menjate mesta gumama na svom automobilu, držite se ovih smernica:

Proverite smer rotacije: Mnoge moderne gume su "direkcione" (imaju strelicu na boku). One se smeju pomerati samo napred-nazad na istoj strani automobila.

Ne rotirajte različite tipove: Nikada ne kombinujte letnje gume na jednoj osovini, a zimske na drugoj.

Dubina šare je presudna: Ako je razlika u dubini šare između dva para guma veća od 2 milimetra, rotacija više nema smisla – vreme je za kupovinu bar dva nova pneumatika.

Rotacija je odličan način da produžite životni vek gumama, ali samo ako se radi preventivno. Onog trenutka kada guma postane nebezbedna, nikakvo premeštanje sa prednje na zadnju osovinu neće nadoknaditi nedostatak gume koja glavu čuva. Ušteda na gumama je često najskuplja ušteda koju vozač može da napravi.

(Telegraf.rs)