Ako ste neudata devojka OVO obavezno uradite na Đurđevdan u zoru! Do kraja godine čekaće vas pravo ČUDO

Đurđevdan, jedan od najvećih prolećnih praznika, u našoj tradiciji nije samo crveno slovo, već dan kada se, prema starom verovanju, nebo spaja sa zemljom, a sudbina može "pročitati" u cvetu, vodi ili oblaku. Evo šta prema istom u zoru treba da urade sve neudate devojke, a kako bi do kraja godine upoznale svoju srodnu dušu.

Za devojke koje tragaju za srodnom dušom, Đurđevdan je oduvek bio najvažniji datum u kalendaru. Običaj pletenja venaca od poljskog cveća i dalje je živ, a njegova simbolika je jasna – privlačenje neraskidive ljubavi.

Preporučujemo

Veruje se da devojka treba da isplete venac rano ujutru i kroz njega kradom pogleda momka koji joj se dopada, jer bi taj čin trebalo da "zarobi" njegovo srce zauvek. Dok se beru vrbove grančice, obavezno se peva pesma koja priziva udaju, a nakon toga se venci ponosno stavljaju na glavu.

Sudbina braka dodatno se proverava testom na vodi. Običaj nalaže da se ispleteni cvetni venčić baci u obližnju reku ili potok. Ukoliko venac lagano plovi po površini, veruje se da će devojka već ove godine obući venčanicu, dok potonuće venca sugeriše da će na udaju morati da se sačeka još neko vreme.

Snaga "cvetne vode" i drena

U noći uoči praznika, priprema se poseban eliksir lepote i vitalnosti. U posudu sa vodom potapaju se lekovite biljke, među kojima su obavezni dren, kako bi osoba bila zdrava i čvrsta, i zdravac, koji simbolizuje blagostanje i mir u kući. Neudate devojke se rano ujutru umivaju ovom mirisnom vodom, čvrsto verujući da će im taj ritual doneti neodoljivost i svežinu u očima budućih udvarača.

Šta nam poručuje nebo? 

U našoj tradiciji se kiša na ovaj veliki praznik tumači kao najava sušne godine, dok se isključivo vedro i sunčano vreme ocenjuje kao znak plodnosti i izobilja.

Poseban strah vlada od grmljavine, jer se svaki grom na Đurđevdan smatra lošim predznakom koji nagoveštava da će letina stradati. To se naročito odnosi na plodnost zemlje i zdravlje stoke, pa se veruje da grmljavina direktno predskazuje siromašnu i tešku godinu za domaćine.

Borba protiv zlih sila

Đurđevdan nosi i svoju mističnu, mračniju stranu, jer se veruje da je to vreme kada su veštice i druge nečiste sile najaktivnije. Kako bi zaštitili sebe i svoje selo, lјudi su u minulim vremenima palili velike vatre, verujući da plamen tera zlo.

Čak i danas, u pojedinim krajevima opstaje običaj budnog čuvanja zasejane pšenice i raži tokom đurđevdanske noći. Postoji stari strah od "obiranja njiva" – magijskog rituala kojim bi neko, bacanjem čini, mogao da ukrade rod sa tuđeg poseda i prenese ga na svoje imanje.

(Telegraf.rs)