Srbija na putu ka evropskom vrhu: Okrugli sto o kvalitetu visokog obrazovanja u Palati Srbija

U godini u kojoj obeležavamo dve decenije od uspostavljanja prvog sistema akreditacije u zemlji, Beograd je bio domaćin događaja koji bi mogao da odredi sudbinu srpske diplome u narednim decenijama. Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) organizovalo je u Palati Srbija okrugli sto pod nazivom “Sistem obezbeđenja kvaliteta u Republici Srbiji u kontekstu evropskih standarda”.

Poseban značaj skupu dala je poseta prof. dr Danijele Kristine Giculike, predsednice Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA), što je jasan signal podrške naporima Srbije da se vrati u punopravno članstvo ove prestižne institucije.

Direktor NAT-a, prof. dr Nebojša Zdravković, naglasio je da je proces reformi i usklađivanja sa evropskim standardima (ESG) strateški cilj koji prevazilazi okvire same institucije. Prema njegovim rečima, ključni iskorak napravljen je nedavnom izmenom normativa.

"Ti novi standardi su stupili 6. februara na snagu i mi ćemo i ove godine da imamo sa njima, da kažemo, da tražimo od njih predloge i sugestije šta bi trebalo da korigujemo i da ponovo izmenimo standarde, da pojednostavimo procedure za akreditaciju, jer i predsednica ENQA, profesorka Gitulica, misli da su malo preopširni standardi", istakao je Zdravković.

On je takođe podsetio da Srbija već poseduje kapacitete za vrhunske rezultate, što je dokazano i u specifičnim oblastima.

"Mi smo prošle godine postali punopravni član Svetske zajednice medicinskog obrazovanja na period od 10 godina i pokazali smo da možemo da ispunimo stroge međunarodne standarde u oblasti visokog obrazovanja, u posebno specifičnoj oblasti kao što je medicina", poručio je Zdravković.

Akademska zajednica, predvođena rektorima i dekanima, ovaj trenutak vidi kao priliku za jačanje "kulture kvaliteta". Prof. dr Goranka Knežević, rektor Univerziteta Singidunum, naglasila je da prisustvo ENQA delegacije predstavlja veliko priznanje naporima NAT-a.

"To je pre svega za nas važno jer time uspostavljamo jedan sistem kvaliteta visokog obrazovanja koji je usklađen sa najboljim standardima, a to su u ovom slučaju evropski standardi kvaliteta. Ono što je važno, to je da svaka institucija, naravno, vodi računa o sopstvenom kvalitetu i to je interna kontrola kvaliteta", objasnila je prof. dr Knežević.

Ona je dodala da transparentnost procesa direktno utiče na međunarodni ugled svake ustanove.

"Kada vide te rezultate evaluacije spoljne provere kvaliteta, zapravo znaju o kakvim institucijama je reč i na kom nivou praktično imaju ostvaren kvalitet, da li je to nivo izvrsnosti, nivo srednjeg kvaliteta ili nivo nižeg kvaliteta. I to nekako uvodi jednu dozu, da tako kažemo, sigurnosti u sam obrazovni sistem sa aspekta naših međunarodnih partnera", zaključila je prof. dr Knežević.

Da je akreditacija proces neprestanog učenja, potvrdio je i prof. dr Suad Bećirović, rektor Univerziteta u Novom Pazaru. On smatra da je proteklih 20 godina transformisalo domaće visoko školstvo.

"Standardizacija ima za cilj da obezbedimo minimalne standarde kvaliteta, odnosno minimalne standarde izučavanja, učenja za sve studente. Tako da svaki student koji završava u Republici Srbiji jeste konkurentan, to jeste da ima priznatu diplomu u celom evropskom prostoru visokog obrazovanja", ocenio je prof. dr Bećirović.

On je posebno pohvalio profesionalizaciju Nacionalnog tela za akreditaciju u poslednje tri godine.

"Nacionalno akreditaciono telo je sada jedno vrlo profesionalno telo koje zaista je prošlih dve do tri godine znači ogromne pomake uradilo, što se naravno osetilo kod nas i na univerzitetima i zaista se mislim da se konkurentnost visokog obrazovanja u Srbiji značajno poboljšala i povećala", istakao je prof. dr Bećirović.

Slične stavove deli i prof. dr Jovan Veselinović, rektor Alfa BK univerziteta, koji vidi šansu za još bolju pozicioniranost privatnog sektora u obrazovanju kroz stroge kriterijume.

"Svi univerziteti se trude da njihovi nastavni planovi i programi budu inovativni, da na neki način budu u skladu sa evropskim tendencijama i u skladu sa onim što nam donosi tržište i društvo u kome živimo", rekao je prof. dr Veselinović.

Dodao je da je cilj svakog programa da studentu pruži adekvatnu intelektualnu osnovu.

"Mislim da je ovo jedna dobra šansa, pogotovo za privatne univerzitete da se nametnu na samom tržištu obrazovanja i da na neki način dođu do one pozicije koja bi trebala da bude bara-bar sa državnim univerzitetima. Naravno, svi privatni univerziteti pre svega bi trebali da se bore za kvalitet svojih stručnih programa", naveo je prof. dr Veselinović.

Strukovno obrazovanje takođe prolazi kroz proces intenzivnog usklađivanja. Prof. dr Danijela Pecarski, predsednica Akademije strukovnih studija u Beogradu, naglasila je da je akreditacija alat za modernizaciju.

"Veoma je važno da se kvalitet, znači, obrazovnog procesa uskladi sa potrebama tržišta, znači potrebama praktično savremenog društva. Tako da naši studenti, da bi mogli da imaju mogućnost sutra da sva svoja znanja prikažu, znači i veštine tržištu, veoma je bitno da uskladimo naše programe sa njihovim potrebama", izjavila je prof. dr Pecarski.

Ona veruje da će povratak u ENQA-u biti formalno priznanje onoga što se već radi u praksi.

"Punopravno članstvo bi značilo formalizaciju povratka, jer ja mislim da mi u svom radu poštujemo sve one standarde koji su i bili zadati i koji se poštuju i danas. Tako da bi to bilo, kažem, formalizacija toga bi nam bila jako značajna, ja mislim pre svega zbog mobilnosti studenata, zbog uporedivosti diploma naših studenata na evropskom tržištu", naglasila je prof. dr Pecarski.

Istorijsku perspektivu i značaj standardizacije podvukao je i prof. dr Nebojša Arsić, rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. On smatra da je akreditacija bila neophodna prekretnica.

"To je bila jedna prekretnica u visokom obrazovanju u Republici Srbiji, zato što je standardizovala kvalitete koji su potrebni za akreditaciju visokoškolskih ustanova, ujednačila je kriterijume i postavila standarde za sve visokoškolske ustanove Republike Srbije", podsetio je prof. dr Arsić.

Takođe je istakao da je NAT uspeo da stvori uravnotežen sistem za sve aktere.

"Mogu da kažem, pošto se dugo nalazim u školstvu, da je po prvi put sa ustanovljavanjem ove provere kvaliteta uspostavljen neki balans između visokoškolskih ustanova, uključujući i privatne i državne visokoškolske ustanove, i da su postavljeni kriterijumi koje sve ustanove moraju da ispune da bi stekle licencu", ocenio je prof. dr Arsić.

Prof. dr Ana Savić, predsednica Akademije za tehničko-umetničke strukovne studije, akreditaciju vidi kao ključni proces tranzicije ka Bolonjskom sistemu.

"Za visokoškolske ustanove to je jedan od najznačajnijih procesa otkada je sistem u našoj zemlji kroz taj tranzicioni period prihvatio Bolonjski proces. Akreditacija je nešto što je najbitnije za sprovođenje jedne kontrole koja u sebi dovodi do unapređenja svakog aspekta obrazovnog procesa", rekla je prof. dr Savić.

Ona je ukazala na to da je saradnja sa evropskim telima od neprocenjive važnosti za budući razvoj.

"Za mene je poseta predsednice ENQA-e velika čast zato što ćemo imati prilike da razmenimo iskustva, da čujemo nešto što je novo i da postavimo neka pitanja i eventualno damo neke sugestije kako bismo unapredili naše visoko obrazovanje", poručila je prof. dr Savić.

Ovakvi skupovi su retka prilika da se na jednom mestu čuju svi glasovi akademske elite. Prof. dr Milena Ilić, direktor Visoke škole strukovnih studija za informacione tehnologije, ističe da NAT pravi "istorijske poteze".

"Smatram da je ovo u stvari istorijski potez NAT-a, da za jednim stolom, u jednoj širokoj platformi koja podstiče dijalog, okupi sve relevantne ustanove i sve predstavnike relevantnih ustanova u visokom obrazovanju. Ne pamtim da je u prošlosti bio organizovan ovakav skup koji predstavlja jednu sveobuhvatnu platformu za razvoj kvaliteta", izjavila je prof. dr Ilić.

Govoreći o poseti prof. dr Giculike, ona je naglasila edukativni aspekt boravka evropske delegacije.

"Jako sam zadovoljna što nam je NAT omogućio posetu ovako važne osobe i u ova dva dana mi smo zaista mnogo naučili od predsednice. Naučili smo o tome na koji način treba neke naše aktivnosti da uskladimo sa očekivanjima iz Evrope", dodala je prof. dr Ilić.

Događaj u Palati Srbija jasno je pokazao da postoji konsenzus unutar akademske zajednice: put ka punopravnom članstvu u ENQA-i nije samo formalnost, već suštinski proces koji garantuje da će srpske diplome i u budućnosti biti ulaznica za globalno tržište rada. Uz direktan dijalog NAT-a i obrazovnih ustanova, Srbija se ubrzano približava standardima koji će omogućiti veću mobilnost studenata, lakše priznavanje kvalifikacija i, što je najvažnije, stabilan i kvalitetan sistem visokog obrazovanja.

(Telegraf.rs)