Mislili su da je nemoguće: Iako nema ruku, Davor je zadivio celu planetu i ušao u istoriju po TREĆI put

Dok se mnogi žale na sitnice, Davor Ćajić iz Ljiga je celoj planeti očitao lekciju iz hrabrosti koja se ne uči u školi, već se nosi u srcu. Ovaj momak (o kojem smo pisali i ranije) je ušao u istoriju tako što je u najtežoj disciplini sklekova, sa opterećenjem, postao apsolutni svetski prvak, ostavivši iza sebe sportiste koji nemaju nikakav fizički nedostatak.

Davor je po treći put upisao svoje ime u Ginisovu knjigu rekorda. U disciplini koja testira krajnje granice ljudske izdržljivosti, Davor je uradio neverovatnih 1.208 sklekova noseći na leđima ranac od 13 kilograma.

Preporučujemo

Ono što ovaj uspeh čini istorijskim jeste činjenica da se Davor nije takmičio u kategoriji osoba sa invaliditetom. Iako je rođen bez šake i dela leve podlaktice, on je stao rame uz rame sa profesionalnim sportistima koji imaju obe ruke i ubedljivo ih pobedio. Čak je i opterećenje od 11 kilograma bilo za 2 kilograma veće od propisanog, jer je Davor želeo potpunu stabilnost i dokaz da za njega ne postoje olakšice.

Davorova životna filozofija korene vuče iz najranijeg detinjstva. Dok bi drugi u njegovoj situaciji tražili odgovore, on ih nije ni postavljao.

- Od samog početka znao sam da imam Božiji dar da svoj invaliditet ne osetim. Kad sam bio klinac, nisam bio ni svestan da nemam ruku, niti sam ikada pitao ikoga zašto mi je ovakva ruka - reči su koje najbolje opisuju njegov nesalomivi duh.

Arhiva beleži da je Davor počeo da trenira krišom u svojoj spavaćoj sobi pre više od devet godina, uprkos tome što su mu roditelji u početku govorili da je to što želi nemoguće.  Kako bi premostio fizički nedostatak, on koristi specijalno drveno postolje (kocku) visine 16,5 cm, što je tačna dužina dela ruke koji mu nedostaje, kako ne bi došlo do disbalansa tela tokom serija.

Ovaj momak, koji je pored sklekova aktivan i u paratekvondou i rvanju, još jednom je pokazao da su "granice samo u glavi". Njegova poruka celoj Srbiji je jasna: uz rad, disciplinu i jaku veru, nemoguće postaje moguće.

(Telegraf.rs/017 dn)