Njima se molimo protiv devet bolesti: Srpska pravoslavna Crkva sutra obeležava praznik koji se vezuje za ovo

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju spomen na Devet mučenika u Kiziku, svetitelje koji su u trećem veku položili svoje živote za hrišćansku veru. Ovaj praznik u narodu se vezuje za snagu zajedništva i nepokolebljivost duha u najtežim vremenima.

Iako nisu svi bili istog porekla, ovih devet hrabrih ljudi ostalo je upamćeno po tome što nisu poklekli pred pretnjama tadašnjih rimskih vlasti. Njihova imena – Teogonije, Ruf, Antipatar i ostali – postala su simbol otpora nepravdi. Narodno verovanje kaže da su ovi svetitelji veliki iscelitelji, te se mnogi vernici sutra mole za zdravlje svojih najbližih, verujući u čudotvornu moć njihovih moštiju.

Preporučujemo

Pored njih, crkva sutra slavi i Svetog Memnona Čudotvorca, egipatskog podvižnika koji je svojim molitvama krotio prirodu i pomagao nevoljnicima.

Običaji nalažu da se sutrašnji dan provede u miru i uzdržanosti, uz podsećanje na vrednosti koje ovi svetitelji simbolizuju: hrabrost, solidarnost i nepokolebljivu nadu. U hramovima širom zemlje služiće se liturgije, a vernici će u molitvama potražiti utehu i snagu za svakodnevne životne borbe.

Evo najzanimljivijih narodnih običaja i verovanja:

1. Molitva protiv devet bolesti

U narodu se veruje da ovih devet mučenika imaju moć da izleče devet različitih vrsta bolesti, a posebno groznicu, osip i duševne nemire.

Običaj: Stariji su nekada na ovaj dan odlazili u crkvu ili se kod kuće molili čitajući imena svih devet mučenika (Teogonije, Ruf, Antipatar, Teostih, Artem, Magn, Teodot, Tavmasije i Filimon). Verovalo se da izgovaranje njihovih imena naglas „tera” bolest iz kuće.

2. „Zapisivanje” zdravlja

U nekim krajevima istočne i južne Srbije postojao je običaj da se na ovaj dan u ranu zoru odlazi na izvore vode.

Običaj: Vernici bi zahvatali vodu, namenjivali je zdravlju ukućana i njome prskali pragove kuće. Smatralo se da će taj čin zaštititi dom od „loših vetrova” i epidemija tokom predstojećeg leta.

3. Zabrana „teških” radova

Iako nije zapoveđeni praznik, u ruralnim sredinama se često izbegavao težak rad u polju ili sa stokom.

Verovanje: Verovalo se da „ko radi na Devet mučenika, priziva devet muka na svoja leđa”. Umesto toga, dan je bio predviđen za završavanje sitnih kućnih poslova i posvećivanje porodici.

4. Simbolika broja devet

Broj devet se u srpskoj mitologiji često smatra magijskim i prelaznim brojem.

Običaj: Majke su deci često davale da pojedu nešto što je podeljeno na devet delova (npr. jabuka ili pogača) kako bi deca bila „devet puta jača” od svake nevolje koja ih sretne u godini.

5. Susret sa prirodom

S obzirom na to da je maj mesec kada priroda buja, ovaj dan se koristio i za branje lekovitog bilja.

Verovanje: Verovalo se da biljke ubrane na dan Svetog Memnona Čudotvorca i Devet mučenika imaju pojačano dejstvo, naročito one koje se koriste za smirenje i bolji san.

(Telegraf.rs)