Sećanje na žrtve logora: Stradanje Roma u Aušvicu, Jasenovcu i Mauthauzenu ne sme biti zaboravljeno

Dok Evropa i svet svake godine obeležavaju godišnjice oslobađanja nacističkih koncentracionih logora, sećanje na milione nevinih žrtava ostaje trajna opomena na posledice mržnje, rasizma i fašizma. Među narodima koji su tokom Drugog svetskog rata pretrpeli stravična stradanja bili su i Romi, čija je tragedija decenijama bila nedovoljno vidljiva u javnosti i istorijskim zapisima.

Koncentracioni logor Aušvic oslobođen je 27. januara 1945. godine, kada je Crvena armija ušla u kompleks logora smrti u okupiranoj Poljskoj. Samo nekoliko meseci kasnije, 5. maja 1945. godine, oslobođen je i zloglasni logor Mauthauzen u Austriji, dok je logor Jasenovac prestao da postoji nakon proboja logoraša 22. aprila 1945. godine i povlačenja ustaških snaga početkom maja iste godine.

Preporučujemo

U ovim logorima ubijene su stotine hiljada ljudi – Jevreja, Srba, Roma, antifašista i drugih civila koje su nacistički i fašistički režimi smatrali „nepoželjnima“.

Posebno tragično mesto u istoriji zauzima stradanje Roma tokom Drugog svetskog rata, poznato kao Porajmos ili Samudaripen – genocid nad Romima. Istoričari procenjuju da je tokom rata ubijeno između 220.000 i 500.000 Roma širom Evrope, iako se pretpostavlja da je broj žrtava bio i veći zbog nepotpune dokumentacije i sistemskog zanemarivanja romskih žrtava nakon rata.

Foto: Shutterstock

U Aušvicu je postojao poseban deo logora namenjen Romima, poznat kao „Ciganski porodični logor“. Tokom noći između 2. i 3. avgusta 1944. godine, nacisti su u gasnim komorama ubili gotovo 3.000 Roma – muškaraca, žena i dece. Taj datum danas se širom Evrope obeležava kao Dan sećanja na romske žrtve Holokausta.

Ni prostor bivše Jugoslavije nije bio pošteđen zločina nad Romima. U logoru Jasenovac, koji je bio pod upravom ustaškog režima Nezavisne Države Hrvatske, ubijeni su deseci hiljada Roma. Mnogi su stradali samo zbog svog porekla, bez ikakvog suđenja ili optužbi. Čitave porodice nestajale su u logorskom sistemu, a brojna romska naselja ostala su bez stanovništva.

U Mauthauzenu i drugim nacističkim logorima širom Evrope, Romi su bili izloženi prisilnom radu, mučenju, medicinskim eksperimentima i masovnim likvidacijama. Uprkos tome, njihovo stradanje dugo nije bilo dovoljno prisutno u obrazovanju, medijima i zvaničnim politikama sećanja.

Foto: Tanjug/AP

Predstavnici romske zajednice danas upozoravaju da je kultura sećanja od ključnog značaja, posebno među mladima. Kako ističu, negovanje istine o stradanju Roma predstavlja važan korak u borbi protiv diskriminacije, stereotipa i istorijskog zaborava.

Istoričari i aktivisti podsećaju da sećanje na žrtve Holokausta i genocida nad Romima nije samo pitanje prošlosti, već i odgovornost sadašnjosti. U vremenu kada se širom Evrope beleži porast govora mržnje i netolerancije, očuvanje istorijskog pamćenja postaje važnije nego ikada.

Poruka preživelih i njihovih potomaka ostaje jasna – žrtve Aušvica, Jasenovca, Mauthauzena i drugih logora ne smeju biti zaboravljene, a tragedija Roma mora imati svoje zasluženo mesto u kolektivnom sećanju Evrope.

(Telegraf.rs)