Beograd plače za ovim džentlmenom: Lale imao Daunov sindrom i srce kao kuću, a njegova smrt krije bolnu tajnu

Beogradsko udruženje "Živimo Zajedno" koje pomaže osobama sa smetnjama u intelektualnom razvoju je na Fejsbuku objavilo tužnu vest da je jedan od najomiljenijih članova tog udruženja, Lale, preminuo.

Prema njihovim rečima, Lale, koji je bolovao od Daunovog sindroma, je proveo 30 godina kao član udruženja i zajedno sa njima je prošao sve, i lepe i teške trenutke. Bio je aktivan, društven, komunikativan, a muzika je bila njegova najveća strast. Od Laleta su se u komentarima na dirljiv način oprostili svi oni koji su ga upoznali, proveli vreme sa njim, ali i oni koji nisu imali priliku da im njegovo društvo ulepša život, ali koje je njegova priča duboko dirnula.

Preporučujemo

I mi smo sami bili dirnuti predivnim sećanjima koje je Lale ostavio sa sobom, pa smo kontaktirali udruženje sa željom da nam odškrinu vrata u Laletov život i lakoću života koju je širio oko sebe.

- Ratko Vukobratović poznatiji kao Lale bio je jedan od najstarijih članova udruženja "Živimo Zajedno". Imao je Daunov sindrom i umro je sa 67 punih godina. Bio je mažen i pažen od strane porodice, a tu ljubav je prenosio dalje. Bio je jako lepo vaspitan, sa gospodskim manirima. Bio je pravi džentlmen, od onih koji se danas retko sreću. Damama je obavezno ljubio ruku, pridržavao vrata, ustupao im mesto - tim rečima su iz udruženja opisali Laleta u razgovoru za Telegraf.

Posebno su istakli da je Lale obožavao muziku i da je imao veoma široku lepezu ukusa. Takođe, on je bio osoba koja je izuzetno brinula za druge. Iako bi na trenutke bio i potišten, one je isijavao srećom i nikada nije krio osmeh.

- Voleo je da pleše, najviše na muziku Majkl Džeksona i išao je na takmičenja u plesu. Na muzičkim radionicama bi obavezno pevao, a "Đurđevdan" od Bijelog Dugmeta i "Zora je svanula" od Nede Ukraden su mu najčešće bile na repertoaru. Svake godine je dva puta godišnje išao sa udruženjem u Grčku na more, a poslednjih godina je obožavao da provodi vreme u Oazi Golubinci (životnoj i radnoj zajednici udruženja) gde je, po njegovim rečima, osećao veliku slobodu. Lale je bio najčešće nasmejan, vedar, nežan i brižan. Umeo je da bude i zabrinut, najčešće kada ga muče ljubavni problemi, ali i to šta će biti sa njim kada njegova porodica umre. Verovao je da će da nadživi sve - sa setom su nam ispričali.

Pored toga, Lale je voleo i da se opusti i da uživa punim plućima, kao pravi hedonista koji je bio. Takođe, jako je voleo da putuje, a srcu mu je najbliža bila Italija. Znao je i strane jezike i nikada se nije ustručavao da pokaže svoje znanje kada god bi imao susreta sa strancima.

- Voleo je da se šali i stalno se smejao sa drugarima. Bio je pomalo i mangup, ali se uvek izvlačio na svoj bezgraničan šarm. Voleo je povremeno da popije pola čaše piva, u specijalnim prilikama, uvek se osećao tako odraslo kada bi mu bilo dozvoljeno. Tokom života je dosta putovao, a deo života je proveo u Italiji. Kad god bi se sreo sa nekim strancima u udruženju, bio bi tako ponosan što može da prozbori koju reč sa njima na engleskom i italijanskom. Voleo je život i živeo je punom plućima - ispričali su nam i dodali:

- Omiljen među drugarima i zaposlenima u udruženju, svakog je voleo da zagrli kada dođe u udruženje. A dolazio je svakodnevno, to je bila njegova druga kuća. Kao što je i druga kuća za mnoge druge osobe sa intelektualnim smetnjama u razvoju - rekli su.

A, onda su nam otkrili jednu činjenicu o Laletu koja je bila izuzetno iznenađujuća, ali pre svega veoma tužna.

- Inače, Lale je rođeni brat pokojnog reditelja Mihaila Vukobratovića, koga je jako voleo i za koga je jako bio vezan. Verujemo da Mihailo nije nastradao pre manje od godinu dana, da bi Lale još bio sa nama - naveli su iz udruženja.

Imali smo priliku i da saznamo više o samom udruženju "Živimo Zajedno", načinu rada i ciljevima kojima to udruženje teži. Otkrili su nam i sa kakvim problemima se ljudi sa posebnim potrebama sreću u svakodnevnom životu, naročito na polju rada.

- Udruženje okuplja uglavnom punoletne osobe sa smetnjama u razvoju, koje nakon završetka školovanja izlaze iz sistema obrazovanja i na taj način najčešće postanu nevidljive za sistem i društvo. Jako mali broj njih uspe da izađe na tržište rada i zadrži zaposlenje, dok najveći broj njih ostaje izolovan po kućama. Udruženje pruža priliku ovim osobama da vode kvalitetan i dostojanstven život. Udruženje radi radnim danima od 8 do 20 časova, kao i subotom od 14 do 20 časova, i u tom periodu se realizuju brojne radne, umetničke, edukativne, sportske, zabavne i aktivnosti psihosocijalne podrške. Sve ove aktivnosti su deo programa "Škola životnih veština" koji je podržan od strane Sekretatijata za socijalnu zaštitu grada Beograda - objasnili su iz udruženja.

Lale, počivaj u miru.

(Telegraf.rs)