"Bez psa za mene život se ne računa!" Mirjana je razgalila dušu pričom o Hani, zajedno su prošle 50 ultra trka

Ovo je najzadihaniji intervju koji smo napravili – na Kozomor trejlu kod Kosjerića našli smo se na dosadnoj, kamenitoj uzbrdici, staze duge 35 kilometara, i zatekli Mirjanu i Hanu.

"Uvek je lepše sa psima, bez psa se za mene život ne računa", kratko i jasno kazala nam je Mirjana Danković.

Kuća ju je verno pratila, korak po korak, i tako satima kroz strmoglave puteljke, borovu šumu ili preko livada sa prolećnim cvećem.

"Ovo je moj pas Hana. Mi trčimo ultramaratone, ovo nam je već osma takmičarska sezona", kazala je ponosna Mirjana.

I u tome su vrlo ozbiljne!

"Hanica je mali engleski hrt vipet, trkački pas. Ovo je njoj neka pedeseta trka, a meni sto petnaesta, za osam godina", dodaje Mirjana.

Iako smo je zatekli na klasičnom trejlu, ultramaratoni su uvek u igri.

"Najduže je trčala Galičicu ultra na Ohridu, 65 kilometara, a ovih 35 biće lako, ja se nadam", kazala nam je.

Bili smo još daleko, daleko od cilja. Nije bilo baš lako, mnogo je uspona, sunce je upeklo, ali ima li šta lepše od slobode da u zdravlju kroz prirodu trčite ili šetate, ne gledajući na vreme. Na kraju, sleduje učesnička medalja, kao uspomena na još jednu upisanu trku.

Vidimo se na sledećoj, 116. Mirjaninoj akciji!

(Telegraf.rs)